„Sumnjivi“ brojni slučajevi bolesti sistema za disanje

Istovremeno, primećeno je značajno povećanje broja preminulih od bolesti sistema za disanje, bolesti nervnog sistema, kao i bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, među kojima je i dijabetes.

Doktori sa kojima je Danas razgovarao objašnjavaju da ovo povećanje dolazi kao posledica činjenice da je prošle godine nekovid pacijentima pristup zdravstvenim ustanovama bio jako ograničen, ali i kao rezultat preciznijeg vođenja statistike (u slučaju dijabetesa). Upitani da li je moguće da su neki od preminulih zapravo bili žrtve kovida, oni naglašavaju da je tako nešto teško tvrditi bez jasnih podataka.

U grupi bolesti sistema za disanje primećeno je najveće povećanje u 2020. godinI. Lane je od ovih bolesti preminulo 6.715 osoba, što je 22 odsto više u odnosu na 2019, ili 26 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek. Kako je Danas pisao u prošlom broju razlog može biti činjenica da su preminuli od kovida vođeni pod šiframa za bolesti disanja, iako bi njihove smrti trebalo da budu vođene pod „kovid“ šiframa koje su uvedene prošle godine.

Da li je to zaista bio slučaj, pitanje je na koje ni juče nismo dobili odgovor od direktorke Instituta za javno zdravlje Batut Verica Jovanović, koja je i predsednica komisija za analizu smrti od kovida. Ova komisija prethodno je utvrdila da je od kovida 19 u 2020 umrlo 10.356 osob.

Prema analizi Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine od bolesti nervnog sistema preminulo je 2.910 osoba, što je 12,5 odsto više u odnosu na 2019, i 16 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek.

Komentarišući ovo povećanje, prof. dr Miroslava Živković, bivša direktorka Klinike za neurologiju KC Niš, koja je odnedavno u penziji, navodi da “mnogi pacijenti nisu ni stigli do zdravstvenih ustanova zbog izuzetne redukcije postojećih kapaciteta”.

– Mi smo u kovid sistemu od 20 kreveta intezivne nege imali slobodnih pet, drugo neurološko odeljenje imalo je samo 15. Smanjenje kapaciteta neminovno nosi povećanje mortalitetne stope, imajući u vidu da su primani samo oni pacijenti koji su bili neposredno životno ugroženi. Mortalitetna stopa na urgentnim odeljenjima je oko 50 odsto, jer ovde dolaze pacijenti u najtežim stanjima, a u vreme toliko ograničenih kapaciteta, smrtnost može da bude samo veća, naglašava dr Živković.

Ona takođe objašnjava da kovid 19 jeste doveo do većeg broja moždanih udara, ali i da je nemoguće znati pouzdano od čega je neko preminuo bez obukcionog nalaza.

– Na početku smo imali veliki broj mladih pacijenta koji su imali moždani udare, a za koje je kasnije testiranjem potvrđeno da su kovid pozitivni. Ipak, da li je neko umro od pridružene bolesti kovid, ili od kovida sa pridruženom bolešću, to je pitanje na koje je nemoguće odgovoriti bez obdukcionog nalaza, kaže dr Živković.

Pored povećanjog umiranja od bolesti nervnog sistema, tokom 2020. godine više ljudi je umiralo i od bolesti žlezda sa unutražnjim lučenjem (među kojima se nalazi i dijabetes). Od ovih bolesti prošle godine umrlo je 5.535 osoba, što je 11 odsto više nego 2019, i 6,5 odsto više u poređenju sa petogodišnjim prosekom.

Prim. dr internista endokrinolog, Miodrag Đorđević, nekadašnji predsednik Dijabetološkog saveza Srbije, kaže da razlog ovog povećanja treba tražiti u boljem praćenju obolevanja i umiranja od dijabetesa, koje i kod nas i u svetu često ostaje neprepoznato.

– Tom boljem praćenju verujem da je doprinela i pandemija, jer je veoma rano postalo jasno da osobe koje imaju dijabetes, a obole od kovida, imaju mnogo veći rizik od smrtnog ishoda, čak deset puta, kaže dr Đorđević.

Za razliku od ostalih sagovornika Danasa, on naglašava da je bar u Zaječaru, gde radi, zdravstvena zaštita za obolele od dijabetesa bila dostupna tokom pandemije. Dr Đorđević takođe veruje da “s obzirom na dostupnost testova u Srbiji, nije bilo moguće da kod zaraženih korona virusom, a koji su oboleli i od dijabetesa, nije otkriven kovid”.

– U tom smislu verujem da nije moguće da su preminuli od kovida sa dijabetesom, vođeni kao preminuli od dijabetesa, a ne od kovida, zaključuje Đorđević.

Na kraju, broj preminulih je povećan i među obolelima od kardiovaskularnih bolesti, od kojih svake godine u Srbiji umre najveći broj građana. Prošle godine od bolesti sistema krvotoka preminulo je 55,305 osoba, što je skoro polovina svih smrti. U odnosu na 2019. godinu vidi se povećanje od 5,6 odsto, odnosno četiri odsto u odnosu na petogodišnji prosek.

Prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, kaže da ovo povećanje jeste značajno i da je ono vrlo verovatno posledica ograničenog pristupa zdravstvenim ustanovama.

– Hitni bolesnici su imali identičan pristup zdravstvenoj zaštiti kao i pre pandmeije. Ipak, kardiovaskularnim bolesnicima su potrebne redovne kontrole, što jeste bilo otežano i što može da bude razlog ovog povećanja, navodi dr Otašević.

On objašnjava da su ozbiljni kardiovaskularni bolesnici, oboleli od kovida, imali veći rizik od umiranja, ali da je na samim lekarima bilo da odrede uzrok smrti. Upitan kako će se pandemija odraziti na kardiovaskularne pacijente u narednom periodu, on kaže da s obzirom na to da je i dobar deo 2021. godine prošao u kovid režimu, može se očekivati i dalje povećanje mortalitet i morbiditet.

– Liste čekanja za kardiovaskuarne procedure su veće nego pre pandemije, neki ljudi na tim listama su do sada nažalost i preminuli i dok se ne normalizuje rad, možemo očekivati povećanje komplikacije, zaključuje Otašević.

Kovid i neurološka obolenja

Komentarišući povećanje broja preminulih od bolesti nervnog sistema, neurolog prof. dr Nadežde Čovičković Šternić ističe da je ono rezultat ograničenog pristupa zdravstvenom sistemu. Odgovarajući na pitanje da li je ovom povećanju moglo da doprinese i samo obolevanje od kovida, odnosno da li je moguće da su preminuli od kovida vođeni kao umrli od bolesti nervnog sistema, s obzirom na to kovid između ostalog može da dovede i do moždanog udara, sagovornica Danasa kaže da u takvim slučajevima postoji dosta zabune oko vođenja uzroka smrti. “U takvim situaciijama neposredna smrt je zbog moždanog udara, koji je opet nastao kao neposredna posledica kovida, a to je ponekad teško dokazati. Mi smo viđali pacijente i sa drugim obolenjima, poput poliradikalnog-neurita, koji se može javiti u okviru kliničke slike kovida, a što nije prepoznavano na vreme. Kovid je mogao da doprinese ovom povećanju, ali mislim da je glavni razlog nemogućnost pristupa zdravstvenim ustanovama tokom godina”, zaključuje sagovornica Danasa.