Hajra Ćatić: Svi će reći da su se pokajali da bi izašli na slobodu

Time je uveo novu praksu da bez rehabilitacije, osuđenici ne mogu biti pušteni, bez obzira na to što su odslužili dve trećine kazne. Sagovornica Danasa ponavlja da joj takve odluke, odnosno eventualna nova praksa Mehanizma za međunarodne krivične sudove, ne znači ništa.

– Prema Statutu Mehanizma, osuđenik, nakon izdržane dve trećine kazne, ima pravo na pomilovanje ili ublažavanje kazne. Država u kojoj osuđenik izdržava kaznu, o tome obaveštava MMKS, a predsednik odlučuje o zahtevu na temelju interesa pravde i pravnih načela. U Pravilniku MMKS-a se navodi da prilikom utvrđivanja da li je primereno osuđenog pomilovati, ublažiti mu kaznu ili ga prijevremeno pustiti, predsjednik uzima u obzir težinu krivičnog dela, postupa prema zatvorenicima u sličnoj situaciji, u kolikoj meri je zatvorenik pokazao da se „rehabilitovao“, kao i eventualnu značajnu saradnju zatvorenika s tužiocem – ističe za Danas Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Tako je bilo moguće, nastavlja on, da se vrati veliki broj ratnih zločinaca koji praktično nisu imali pristup procesu rehabilitacije u punom smislu te reči već se merilo njihovo „vladanje u zatvoru“.

– U praksi se to ogledalo na primeru Veselina Šljivančanina, koji iako je bio uzoran bibliotekar u zatvoru i izrazio kajanje zbog svih žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji, ipak se nakon povratka u Srbiju usmerio da javnim nastupima i knjigama negira ili relativizuje odgovornost za zločin na Ovčari uz podršku Srpske napredne stranke. Međutim, važno je reći da u nepostojanju međunarodnog uniformnog sistema rehabilitacije kao procesa promene ponašanja osuđenih lica, međunarodni sudovi primenjuju različite kriterijume za pomilovanje, a proces rehabilitacije osuđenika otežava pre svega izdržavanje kazne u stranim državama – napominje Milosavljević za Danas.

Dodaje da je do 2013. godine 40 od 69 osuđenih lica pred tribunalom u Hagu pušteno nakon dve trećine kazne što se novim odlukama predsednika Agijusa menja.

– Očigledno je da su apeli udruženja žrtava i organizacija koje se bave suočavanjem sa prošlošću bili ključni jer je promocija zločina i zločinaca u javnom prostoru u zemljama bivše Jugoslavije postala nova normalnost od 2014/2015. godine, upravo uzrokovana „prevremenim puštanjem“ osuđenika iz Haga. Promena ove prakse vidi se najbolje kroz odbijanje za prevremeni izlazak iz švedskog zatvora januara 2020. godine Miroslava Brale zvanog Cicko u kojem izdržava 20-godišnju kaznu zbog zločina počinjenih 1993. u Ahmićima kod Viteza. Na osnovu ovog odbijenog zahteva možemo videti da će predsednik MMKS-a od sada zahtevati neku vrstu merljive katarze kod osuđenika s obzirom da je Bralo, bivši pripadnik jedinice „Džokeri“ Hrvatskog vijeća obrane (HVO), priznao krivicu i izrazio kajanje, ali da je Agijus u svom odbijanju citirao lekarski izveštaj u kome se navodi da to ovaj osuđenik nije iskazao „iskreno kajanje“ – napominje sagovornik našeg lista.

Zaključuje da shodno tome, biće teže osuđenicima bilo koje nacionalnosti pa tako i srpskim da prevare ovakvu praksu, ali, kako kaže, ostaje porazna činjenica da ova promena prakse u prevremenom puštanju na slobodu dolazi pred sam kraj rada MMKS-a ali ipak ostavlja nadu da će se time sprečiti još veća patnja žrtava.

– Međutim, važno je podsetiti da postoje i usamljeni primeri gde je puštanje posle dve trećine kazne kao i psihološka podrška uspela u slučaju Esada Landže koji je takođe osuđen u Hagu za zločine protiv čovečnosti u logoru Čelebići, kod Konjica pošto je javno govorio o krivici za zločine i izrazio žaljenje pred ljudima koje je mučio – kaže Marko Milosavljević za Danas.

Tri Agiusove odbijenice

Pored odbijanja da prevremeno, nakon dve trećine kazne, pusti na slobodu Miroslava Bralu, osuđenog zbog ratnog zločina nad bošnjačkim civilima u selu Ahmići, Karmel Agius, predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove, odbio je zahteve i Radivoja Miletića, osuđenog zbog zločina u Srebrenici i Radoslava Brđanina, bivšeg političkog vođe Autonomne regije Krajina. Brđanin je osuđen na 30 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti „Konkretno, velika težina njegovih zločina prepreka je njegovom ranom puštanju na slobodu. Nadalje, Brđanin nije pokazao da je uspešno rehabilitovan“, naveo je Agius u svojoj odluci, a prenosi Balkanska istraživačka mreža BiH.