Samo želim da pronađem posmrtne ostatke moga tate

NJen tata je tog kobnog dana, zajedno sa još 19 ljudi, izveden iz voza na relaciji Beograd-Bar u stanici Štrpci i od tada mu se gubi svaki trag. Otet je i ubijen samo zato što je bio muslimanske veroispovesti. Ona i dalje traga za posmrtnim ostacima svoga tate. Ime mu je Fikret Memović.

Selma prelazi i po 500 kilometara u jednom pravcu – od svog rodnog Prijepolja do Beograda – kako bi pratila suđenje za zločin u Štrpcima pred Specijalnim sudom. Nakon tri i po godine, Apelacioni sud je konačno u oktobru 2018. potvrdio optužnicu protiv pet pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin u Štrpcima – Gojka Lukića, Duška i LJubiše Vasiljevića, Jovana Lipovca i Dragane Đekić. Svi negiraju optužbe.

I tako, posle 26 godina od zločina, Selma i drugi članovi porodica žrtava, dočekali su suđenje u Srbiji. Prvi glavni pretres koji je bio zakazan u januaru je odložen zbog bolesti jednog od optuženih, pa je suđenje faktički počelo tek u martu ove godine.

– Dočekala sam suđenje u Beogradu, i nadam se da će se saznati istina i da će krivci, počinioci i nalogodavci ovog zločina biti kažnjeni. Nažalost, nisam sigurna da li će ova moja očekivanja biti ostvarena – priča u razgovoru za Danas Selma Čolović. U delu sudnice namenjenom publici, Selma s nevericom sluša kako se opet odlaže glavni pretres. Bilo je to nedavno, 11. juna. Branilac Gojka Lukića, inače rođenog brata Milana Lukića, iskoristio je svoje advokatsko pravo i na ogavan način tražio odlaganje suđenja umesto da nađe zamenu, jer je on operisan, a hteo je da bude na ispitivanju svedoka koji su za taj dan planirani. Ti svedoci uopšte nisu ključni za ovaj postupak. Selma je i tog dana opet bespotrebno prevalila toliki put. Ipak je smogla snage da svoju tragičnu sudbinu ispriča za naš list.

– Moj otac je rođen 1957. i bio je radnik železnice. Na dan otmice na sebi je imao teksas jaknu i braon pantalone i košulju. Bio je nižeg rasta. Išao je na sastanak sindikata železnice u Beograd, pošto je bio predsednik sindikata. Kući nam se u Prijepolje nije vratio. Nije imao ličnu kartu, a ni voznu kartu, već samo voznu legitimaciju na osnovu koje su ga identifikovali da je muslimanske veroispovesti. Ja sam imala samo osam godina u trenutku otmice. Nisam odmah saznala šta se desilo… Znala sam da je počeo rat u Bosni, da su nemiri, ali nisam znala šta se desilo tati. Nekako sam iz okruženja zaključila, jer nam mama, bratu i meni, nikad nije pričala o tome – priča nam Selma.

Kako ukazuje, svih ovih godina, zajedno sa drugim članovima porodica žrtava, dobijala je obećanje od vlasti da će „prevrnuti i zemlju i kamen i pronaći otete“, ali, kako dodaje, od tih obećanja ništa nije ispunjeno.

– Ja bih volela da odgovorni za ubistva budu kažnjeni. Međutim, kada vidim kako se suđenje u Specijalnom sudu neozbiljno shvata, sumnjam da ću dočekati pravdu u ovoj državi – ističe Selma i kaže da je njena najveća želja da pronađe posmrtne ostatke svoga tate. Iako ga svi smatraju odgovornim za zločin u Štrpcima, Milan Lukić, vođa paravojne formacije „Osvetnici“, osuđen je u Hagu na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za ovaj monstruozni zločin. Naime, za otmicu u Štrpcima do sada su pravosnažno osuđeni Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Ranisavljević je osuđen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) 2003. godine na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, a Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom BiH, priznao je krivicu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina. Obojica su na slobodi. Inače, za zločin u Štrpcima je pred Sudom BiH u toku suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi VRS-a.

Žrtve

Žrtve zločina u Štrpcima su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice. Dosad su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa samo 16 godina.