„Svadba u doba korone“ ispred Narodne skupštine

Kako je saopšteno, predsedniku države, premijerki i Privrednoj komori upućen je apel za pomoć ovoj grani privrede sa molbama i predlozima za rešenje problema, koji je potpisalo nekoliko stotina firmi iz „event“ industrije.

Nas, „event“ industriju kao posebnu branšu, ne prepoznaju ni država ni javnost, već nas svrstavaju pod kategoriju ugostiteljskih objekata poput kafića, restorana, klubova, hotela. Sve te kategorije ipak nekako rade, samo mi stojimo, ukazuje se u saopštenju i napominje da „event“ industrija, zbog zabrane proslava, ne radi baš ništa.

„Verujemo Kriznom štabu, lekarima i državnim organima koji kažu da su proslave veliki rizik. Tu meru poštujemo i ne radimo“, dodaje se u saopštenju Event Industrije, koja ističe da ceni napore države da pomogne privredi.

Dosadašnje mere su bile i te kako značajne, jer bez njih mnogi ne bi opstali. Međutim, produženjem pandemije, a bez ozbiljne direktne pomoći našoj branši, koja u potpunosti stoji već mesecima, gotovo je sigurno da ćemo se potpuno ugasiti, upozorava Event Industrija.

Kako se objašnjava u saopštenju, „ovo nije bio protest brotiv bilo koga ili za bilo koga, mi nikog ne optužujemo i ne napadamo, ovo je apel i najveća moguća molba za spas jedne privredne grane“.

U saopštenju se podseća da godišnje u Srbiji bude održano oko 35.000 venčanja, od kojih su oko 10.000 mala venčanja pred matičarem i ručkom za nekoliko ljudi, dok se 25.000 svadbi slavi sa velikim brojem gostiju.

U tim proslavama učestvuje više od pet miliona gostiju. Poređenja radi, ukupan broj turista u Srbiji prošle godine iznosio je oko 3,6 miliona, ističe se u saopštenju.

Ako u obzir uzmemo to da jedna prosečna svadba u Srbiji košta oko 12.000 evra, jasno je da grana koja se bavi organizacijom venčanja vredi više od 300 miliona evra, naglašava Event Industrija.

Kada ove brojeve uporedimo sa automobilskom industrijom u Srbiji, koja je prošle godine od prodaje novih putničkih vozila ostvarila promet od oko 180 miliona evra, dodaje Event Industrija, vidimo da taj iznos predstavlja okvirno polovinu u odnosu na prihode u našem sektoru.

Ukoliko ovim brojevima dodamo i ostale proslave poput rođendana, punoletstava, krštenja, korporativnih dešavanja i matura, godišnji promet „event“ industrije, kako se naglašava, doseže cifru od pola milijarde evra.

Godinama unazad, mi smo bili revnosni prema državi, plaćali svoje obaveze. Sada država treba nama, da nas spase i pomogne, a ako preživimo to ćemo višestruko vratiti kada se izađe iz pandemije i kada nam bude dozvoljeno da radimo.

Na kraju saopštenja se najavljuje da će u ponedeljak 31.avgusta i zvanično biti osnovano udruženje „event“ industrije.