Sve je tajna i sve je sumnjivo kod nabavke vakcina

Od onih koji su ugledali svetlost dana, za samo jedan je to učinjeno u celosti a ostali su se pojavili sa čitavim zatamljenim paragrafima i stranama tako da nije bilo moguće utvrditi najznačajnije informacije.

Ovo su neki od nalaza Transparensi internešenela, objavljeni u izveštaju o razvoju i nabavci vakcina protiv kovida pod nazivom „Za čiju korist“ (For whose benefit). Ovakvi zaključci, sagledani spram situacije u Srbiji i netransparentnosti države u pogledu nabavke vakcina, upućuju na to da se Srbija ni po čemu ne razlikuje od ostatka sveta.

Ipak, Zlatko Minić, iz Transparentnosti Srbije, kaže za Danas da razlike postoje. I mogle bi se sažeti u rečenicu – svi su krili podatke, mi samo više.

– U svetu, iako niste videli ugovore, mogli ste da saznate koliko koja zemlja plaća pojedinačnu vakcinu. U početku do toga je dolazilo slučajno ili navodno slučajno, a potom su mnoge zemlje objavljivale te podatke – kaže Minić.

On podseća da je u Srbiji i dalje na snazi odluka o tajnosti podataka koja se odnosi na nabavku medicinskih sredstava tokom pandemije.

– Ključno pitanje je zašto ne može da se objavi ukupni iznos po kome su plaćene sve vakcine koje su kupljene ili ugovorene. Nama nedostaje da neko stane iza jednog potpisanog dokumenta a ne da baratamo sa izjavama koje se razlikuju u tome koliko je naručeno, koliko je plaćeno, koliko je stiglo vakcina. Na taj način stvara se višak informacija i gubi se svaki smisao pa postaje nemoguće dokučiti šta se dešava, ističe Minić.

O cenama vakcina niko od predstavnika vlasti u Srbiji nije želeo da govori. U jednoj od izjava predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da kada javnost bude saznala po kojoj ceni je nabavljena Sinofarm vakcina, građani će spomenik da mu podignu. Informacije o ceni Sinofarm vakcine, koja je inače najskuplja od svih trenutno dostupnih u Srbiji, došle su na kraju iz Republike Srpske u maju, kada je poslanik opozicione stranke Slobodan Stanić kazao da je Srbija plaćala kineske vakcine 30 evra (za dve doze), kao i Crna Gora, dok će ih Republika Srpska plaćati čak 54,4 evra.

Predsednik Vučić ranije je rekao i da je povoljna cena po kojoj je Srbija nabavila Sinofarm vakcinu rezultat prijateljskih odnosa Srbije i Kine, te da on ne može da govori javno o ceni jer bi onda druge zemlje mogle da traže da i za njih Sinofarm bude jeftiniji.

Zlatko Minić navodi da je tačno da nabavka vakcina nije bila samo zdravstveno i finansijsko pitanje već i geopolitičko, te da to može da bude opravdanje za neotkrivanje vrednosti ugovora. On međutim i dodaje da postoji granica do koje ta tajnost može da ide i u kojim okolnostima.

Kako kaže, sada se već tržište normalizovalo pa kada više nije toliko teško nabaviti vakcine, i kada mi čak imamo i višak, s obzirom na donacije drugima, nije jasno zašto se i dalje insistira na tajnosti.

– Takav netransparentan odnos stvara strah i sumnju da su oni koji su nabavljali vakcine radili ne samo u korist naroda već i u sopstvenu korist. Ja da sam na poziciji vlasti, sve bih učinio da takve sumnje otklonim. Ovde međutim na pitanja o cenama se reaguje bukom, besom i vikom, što samo dodatno podgreva sumnje da se nešto krije pa se pitate zašto se krije – kaže sagovornik Danasa.

On zaključuje da je celokupna tajnost podataka koja prati kovid pandemiju uklopljena u širu kulturu netransparentnosti koja je dostigla ogromne razmere.

– Jednom dostignuti nivo netransparentnosti niko ne želi da snizi ni u jednoj oblasti jer bi ljudi onda tražili da saznaju i druge stvari. Tako se dešava da se kriju stvari koje možda nisu sumnjive i za koje ne postoji opravdan razlog da budu tajna samo da bi se održao plamen netransparentnosti – zaključuje Minić.

Koliko koštaju vakcine?

Podaci sa sajta Unicefa pokazuju da su različite države vakcine istog proizvođača nabavljale po različitim cenama. Za Sinofarm ta cena se kretala od 15 dolara (koliko je platila MOngolija) do 40 dolara (koliko je platila Argentina) po dozi. Podaci koje je objavio Unicef zasnovani su na javno dostupnim informacijama i obuhvataju tek mali broj zemalja. Raspon cena za Sputnjik V po dozi je od deset do 27 dolara, za Fajzer od 6,75 dolara do 19,5 dolara, a za Astrazeneku od 3,5 do četiri dolara. Izveštaj Transparenci internešenela beleži međutim da je cene Astrazeneke bila i značajno veća za neke zemlje pa se tako dobija paradoksalna situacija da je Nepal plaćao osam dolara, iako pripada grupi zemalja sa nižim srednjim dohotkom. Upitan o ovim razlikama, u slučaju Astrazeneke, Zlatko Minić kaže da je moguće da su na cenu uticali i troškovi transporta i da to može biti razlog veće cene za konkretno Nepal.