Sve lošiji položaj žena u Srbiji

Okrugli sto je organizovala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost UN Women i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

– Položaj žena u Srbiji je znatno teži i kad se uporedi sa stanjem u drugim zemljama, što se ogleda u obrazovanju, posedovanju imovine, pa i životnom veku žena. Ključnu ulogu u rešavanju ovog problema ima ekonomsko osnaživanje žena, bez čega se ne možemo boriti ni protiv nasilja nad ženama – rekla je Milana Rikanović, šefica agencije UN Women u Srbiji.

Državna sekretarka za rodnu ravnopravnost Ministarstva Stana Božović istakla je da je tržište rada „prioritet nad svim prioritetima“ za Vladu Srbije, i navela da je iz budžeta u 2018. godini izdvojeno tri milijarde 650 miliona dinara za unapređenje aktivnih mera za zapošljavanje, posebno za žene iz ruralnih područja koje su najugroženije . Dodala je i da je u tom poslu neophodna puna saradnja sa civilnim društvom.

– U sve što budemo radili biće uključen civilni sektor, jer drugačije nećemo uspeti – rekla je Božović, koja je potom spomenula i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, navevši da se u ovom momentu razmatraju primedbe na ovaj zakon koje su dobili sa svih strana, pa i iz civilnog sektora.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da se najveći broj pritužbi koje Poverenik dobija odnosi na diskriminaciju na tržištu rada, a one su uglavnom povezane sa materinstvom, jer često posle porodiljskog bolovanja žena bude prebačena na niže radno mesto, dok u ekstremnim slučajevima dobije i otkaz. Jedna od važnih mera, istakla je poverenica, jeste ukazati na ulogu očeva u porodičnim obavezama, jer je neophodno promeniti praksu da mahom žene odsustvuju s posla radi nege.

– Možda najviše problema ima u sistemu obrazovanja, gde se stvari ne odvijaju baš kako očekujemo. Tu je i dalje prisutan patrijarhalni diskurs, uz naglašeno predstavljanje tradicionalnih rodnih uloga, što znatno utiče na devojčice i dečake u kasnijem odabiru zanimanja. Zato se žene ređe odlučuju za bolje plaćene poslove, pa je i to jedan od razloga za nejednake plate – navela je poverenica Janković.

A prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ispred koje je govorio njen direktor Zoran Martinović, trgovina, ugostiteljstvo, tekstilna industrija, zdravstvo i socijalna zaštita jesu oblasti u kojima su se žene dominantno zapošljavale.

Na okruglom stolu učestvovali su predstavnici/e državnih institucija i civilnog sektora, među kojima i Stevan Đurović, direktor Inspektorata za rad, Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centara za demokratiju, Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, Sanja Popović Pantić iz Udruženje poslovnih žena, kao i predstavnici kompanija „Ikea“ i „Telekom“.

Šta kažu statistike

Rezultati poslednje Ankete o radnoj snazi Republičkog statističkog zavoda iz 2017. godine govore da je stopa zaposlenosti muškaraca 54%, a žena 39,1%. Studije o položaju žena na tržištu rada Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju na tržištu rada, a koje se odnose na veliku stopu nezaposlenosti, smanjenju ekonomske aktivnosti i povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice. Mlade žene su u nepovoljnijem položaju nego mladi muškarci. U 2016. godini stopa nezaposlenosti žena između 15 i 24 godine bila je viša nego kod muškaraca iste starosti, što je posebno bilo izraženo u južnoj i stočnoj Srbiji.