Sve tajne Nobelove nagrade

S obzirom da je Nobel cenio egzaktne nauke, u njegovom testamentu nije pominjana ekonomija. Nagradu iz te oblasti je uvela Narodna banka Švedske 1969. godine povodom 300 godišnjice od osnivanja banke, a u spomen na Alfreda Nobela. Ona se isplaćuje iz fonda Banke, a ne iz sredstava Nobelove fondacije. Nagradu za mir, prema oporuci Alfreda Nobela, dodeljuje Komitet Norveškog parlamenta u Oslu istog dana kada se ostale nagrade dodeljuju u Stokholmu. U doba kada je Nobel pisao svoju oporuku, Švedska i Norveška su još bile u Uniji pod vlašću švedskog kralja, pa se veruje da je to bio jedan od razloga da o ovoj nagradi odlučuju Norvežani. Imovina koju je testamentom zaveštao za nagradu iznosila je 31 milion švedskih kruna, da bi 2006. narasla na 3,6 milijardi kruna. Novac se ulaže u akcije (53 odsto i to u inostrane i švedske firme), a same nagrade i organizacije raznih stručnih seminara finansiraju se od kamata i dividendi za patente.

Nobelova nagrada se svake godine dodeljuje u šest oblasti, a prema testamentu su određene institucije zadužene za izbor laureata: za fiziku i hemiju je Nobelov komitet Kraljevske švedske akademije nauka; za fiziologiju i medicinu Nobelov komitet Karolinska instituta; za književnost Nobelov komitet Švedske akademije; za ekonomiju Narodna banka Švedske; za mir Nobelov komitet sastavljen od pet članova izabranih od strane norveškog parlamenta. Nagrada se sastoji iz tri dela: povelje ili diplome – to su umetnička dela sa kožnim omotom na kome se nalazi reljef Nobelovog lika, a tekst je kaligrafski ispisan na ručno pravljenoj hartiji; zlatne medalje od 18-karatnog zlata sa pozlatom od 24-karatnog, prečnika je 66 mm, a težine oko 200 g; na licu svake medalje je lik Alfreda Nobela sa datumom njegovog rođenja i smrti, a na poleđini je uvek ugravirano ime laureata; slika i natpis se menjaju u zavisnosti od oblasti za koju je dobijena medalja; novčanog iznosa – promenljiv je i zavisi od stanja akcija Fondacije na berzi. Ove 2013. godine je iznosila milion i dve stotine američkih dolara po oblasti.

Nobelova nagrada se ne može dodeliti posthumno. Nagrade iz naučnih oblasti se nekad dodeljuju sa velikim kašnjenjem jer se korist od nekog naučnog otkrića ponekad dokaže tek mnogo kasnije. Iz jedne oblasti je moguće nagradu da dele do tri laureata, ali najviše za dva, prethodno objavljena, rada. Pravo nominacije imaju raniji dobitnici nagrada u tim oblastima, članovi Nobelovog komiteta, nacionalne akademije nauka, razni instituti, literarna udruženja, parlamenti i vlade pojedinih zemalja. Nobelov komitet pošalje godišnje oko 2.500 poziva za nominaciju i to već u oktobru prethodne godine, a primaju se do februara tekuće godine. Izbor vrši za svaku oblast Nobelov komitet, koji se sastoji od pet eksperata za tu oblast, izabranih na period od tri godine. Na njihovu odluku nema apelacije. U slučajevima interdisciplinarnih radova sastaju se sva tri komiteta za nauku i dogovaraju u koju kategoriju treba svrstati rad. Po propozicijama Fondacije, imena nominovanih, kao i diskusije unutar komiteta, ostaju tajna sledećih 50 godina.

Najznačajniji je dan kada se objavljuju imena laureata. To je obično početkom oktobra. Prvo se objavljuju dobitnici nagrade za medicinu i fiziologiju, i to u Karolinska institutu, gde dobitnici prezentiraju ukratko svoje radove i gde je uvek puno publike. Slede objavljivanja laureata iz fizike i hemije u Kraljevskoj akademiji nauka, ali na njima nema publike – dostupne su samo novinarima. Obično se u razmaku od dan-dva objavljuju imena nagrađenih za mir (u Oslu), pa za književnost i ekonomiju.

I ove godine će veliki broj zvanica popuniti Koncertnu salu u Stokholmu i prisustvovati dodeli Nobelove nagrade, koju će laureati primiti iz ruku švedskog kralja Karla XVI Gustava i održati svoje govore. A 1.300 odabranih će posle toga, u večernjim odelima i toaletama, prisustvovati svečanom banketu u Plavoj dvorani Gradske kuće u Stokholmu, gde će se u prisustvu kraljevskog para služiti probrani meni. U isto vreme će se u Gradskoj skupštini Osla, u prisustvu kraljevskog para Norveške, svečano dodeliti nagrada za mir.

Do sada 876 laureata

U periodu od 1901 – 2013. godine Nobelovu nagradu je primilo 876 osoba (od toga je 45 žena) i 25 organizacija: iz fizike 196 (dve žene); iz hemije 166 (četiri žene); iz fiziologije/medicine 204 (10 žena); iz književnosti 110 (13 žena); za mir 126 (15 žena) i 25 organizacija; za ekonomiju 74 (jedna žena). Četiri osobe su po dva puta dobile Nobelovu nagradu: Marija Kiri – za fiziku 1903. i za hemiju 1911; Lajnus Pauling – za hemiju 1954. i za mir 1962: Džon Barden – za fiziku 1956. i 1972; Frederik Sanger – za hemiju 1958. i 1980. Jedino je Marija Kiri dobila dve Nobelove nagrade za dve različite naučne oblasti.

Kontroverze oko priznanja za mir

Najviše primedaba vezano je za Nobelovu nagradu za mir, koju su često dobijali ljudi za koje se širom sveta mislilo da su čak inspirisali, odnosno uticali na izazivanje sukobe. Kod dodeljivanja ove nagrade je politika najviše umešana. Nažalost, baš zbog politike, ima slučajeva odbijanja Nobelove nagrade. Uglavnom je to pod pritiskom vlada država iz koje su laureati, ali ima i ličnih razloga. Tako je iz ličnih razloga Žan Pol Sartr odbio 1964. da primi Nobelovu nagradu za književnost, ali je Boris Pasternak 1958. istu nagradu odbio pod pritiskom svoje vlade. Posle političkih promena u Rusiji, nagradu je na posebnoj ceremoniji u Stokholmu 1989. primio Pasternakov sin. Le Duk To iz Vijetnama i Henri Kisindžer trebalo je da dele Nobelovu nagradu za mir za 1973. godinu, ali je Le Duk To odbio da je primi. Ima slučajeva da laureat nije mogao da primi nagradu, jer je bio sprečen ili lišavanjem slobode ili nemogućnošću da iz političkih razloga napusti svoju zemlju i prisustvuje dodeli nagrada. Najsvežiji slučaj je Kinez Liju Ksiabo, koji nije prisustvovao dodeli nagrade koju je 2010. dobio za mir. To se desilo i dobitnici Nobelove nagrade za mir 1991, Aun San Su Ći iz Mjanmara, koja je bila u kućnom pritvoru, pa su nagradu primili njeni sinovi. U vreme svetskih ratova nagrade iz pojedinih oblasti nisu dodeljivane, ali je i van njih bilo godina kada iz određenih razloga za pojedine oblasti nije dodeljivana Nobelova nagrada. Najviše nagrada je izostalo kod nagrada za mir (do sada 19 puta).