Tabloidno zastrašivanje žrtava 1Foto: Imdb; Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Medijsko izveštavanje o slučaju Lečić – Štajnfeld, praćeno senzacionalizmom, svrstavanjem na strane, teorijama zavere i na kraju potpunom dehumanizacijom žrtve, pokazalo je da kao društvo nismo spremni da se bavimo pojmom silovanja niti smo svesni težine ovog zločina.

Sem što se u tekstovima tabloidne štampe ne razume pojam pravičnosti, ne shvata se ni pojam pravde – jer se poligraf na sudu ne uzima kao dokazno sredstvo. Međutim, zahvaljujući pre svega predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, detektor laži je podignut na pijadestal, on je iznad istražnog procesa i sudske presude, on je presuda po sebi.

Tako je Branislav Lečić od „silovatelja i monstruma“ od pre nedelju dana kada ga je Danijela Štajnfeld javno optužila kao osobu koja ju je pre devet godina silovala, postao žrtva „proračunate glumice iz porno filmova“ koja je slagala da ju je kolega silovao jer ju je potplatio „bosansko-albanski lobi“ koji caruje u Holivudu. Ili Dragan Đilas kako bi prikrio aferu Mauricijus, u zavisnosti da li čitate Srpski telegraf, Alo ili Informer.

Sem što je iz izvora bliskih istrazi potvrđeno da je Lečić prošao poligraf, što je rekao i sam glumac nakon saslušanja, mi ne znamo koja su mu pitanja postavljena. Pravni stručnjaci su upozoravali da ključno pitanje u poligrafskom testiranju nije trebalo da bude „Da li ste silovali Danijelu Štajnfeld?“ već da li je sa njom imao intimne odnose. Mnogi poznavaoci krivičnog prava skloni su mišljenju da je seksualnog odnosa bilo, ali da ga Lečić nije doživeo kao silovanje, te da je zbog toga ovo pitanje prošao.

A da li mu je ovo drugo pitanje postavljeno, glumac nije hteo da odgovori za naš list.

– Poligrafsko ispitivanje je trajalo blizu dva sata. Bilo je raznih pitanja i na kraju su mi rekli da sam prošao. Oni znaju svoj posao, time se bave profesionalno. Otišao sam na pravo mesto i odgovorio na sva pitanja. O svemu ću govoriti kada se sve ovo završi. Sada je isključivi fokus na tome da policija i tužilaštvo završe svoj posao – istakao je Lečić za Danas. On je dodao da ne podržava nikakvu vrst satanizacije „ni njegove ni njene“ i da je najvažnija da se utvrdi istina.

Tabloidno zastrašivanje žrtava 2

Dok se istina ne utvrdi, na jučerašnjoj naslovnoj strani Srpskog telegrafa glavni tekst glasio je: „Danijela dobila 30.000 evra da optuži Lečića“, a analitičar Branko Radun poručuje da je glumica još nekog reketirala i uzela novac. Istovremeno, Alo se pita „Ko je pakovao aferu Lečić“ a kao odgovor navodi – Dragan Đilas.

– Jednim udarcem, očigledno su gađane dve muve. Prva, da se eliminiše iz političkog i javnog života Branislav Lečić koji predvodi deo DS koji odbija da se povinuje tajkunu Đilasu. A drugi efekat ove priče je znatno važniji. U danima kada javnost saznaje za tajne račune Dragana Đilasa u inostranstvu, na Mauricijusu, u Švajcarskoj, Hong Kongu i tako dalje, Đilasu je bilo potrebno da se narodu ponudi neka „veća priča“, nečija, medijskim rečnikom rečeno „krv i glava“, da se prinese nečija žrtva, samo da se ne bi pričalo upravo o Mauricijusu i Đilasovim računima“, smatra Alo, a prenose i drugi tabloidi.

Ni prorežimske televizije sa nacionalnom frekvencijom ne zaostaju u analizama ovog slučaja, dovodeći teoretičare zavere različitih profila da iznesu svoja mišljenja i stavove. U tome prednjači TV Hepi gde voditeljka Jovana Jeremić već danima deo Jutarnjeg programa posvećuje ovoj aktuelnoj temi dok njeni gosti tvrde da je Danijela plaćena od strane bosansko-albanskog lobija koji finansira Holivud kako bi se u inostranoj javnosti plasirala slika o Srbima kao silovateljima. Komentarišući njene izjave u Njujork tajmsu, Vesna Da Vinča je juče „pojasnila“ da ovaj medij podržava agendu novog svetskog poretka sa ciljem razdvajanja muškaraca i žena, u čemu je Štajnfeld svesno učestvovala.

Ovakva vrsta medijskog praćenja i izveštavanja o jednom od najtežih krivičnih dela nesumnjivo će odvratiti sve žrtve da prijave nasilnike, tvrdi za Danas urednica NIN-a Vesna Mališić.

– Ovaj slučaj, kao i slučaj Mike Aleksića, pokazao je sve slabosti medija i sve slabosti društva. Pokazao je koliko smo mi tabloidno društvo i koliko su naši mediji tabloidni. Nema se odnos prema žrtvi, nego prema senzaciji koja donosi tiraž. U čitavoj stvari nisam osetila pijetet ni prema kome. Nikakav obzir prema onome što se zove pretpostavka nevinosti i nikakvu senzibilnost prema žrtvi i njenoj reči – ističe Mališić. Naša sagovornica dodaje da smo se pokazali kao brutalno društvo koje ne razume ni šta je silovanje, ni šta je pravo, ni šta je pravda.

– Od zauzimanja strana, iznošenja detalja do tragedije da su naša policija i tužilaštvo dostavne službe tabloida. Onaj ko je eventualno žrtva mora da bude svestan da će mu iz istražnih organa direktno na naslovnice tabloida izaći svaki detalj njegove intime, i da će se to posle silovati na način na kome to nekom odgovara. Ništa nismo uradili da ohrabrimo žene sutra da se jave i da prijave nasilje – ukazuje Mališić.

Ona dodaje da je naš sistem i do sada bio problematičan jer žene koje su silovane moraju da plate 5.000 dinara u sudskoj medicini jer im se ne priznaje izveštaj iz doma zdravlja, „ako nema pare, ona ne može da prijavi“.

– Da hoćemo nešto da uradimo za silovanu ženu, mi bismo joj omogućili sve besplatne preglede, besplatne advokate, insistirali bismo na tome da tužilaštvo radi na ubrzanom postupku. Ništa od toga ne radimo. Samo se bavimo senzacionalizmom i to na krajnje kičerski način. Ovo je apsolutno destimulativno za svaku žrtvu nasilja jer nikome se ne ulazi u ovo blato. To je živo blato iz koga žrtva ne može da izađe psihički zdrava – zaključuje Vesna Mališić.

Danijela Štajnfeld je optužila Branislava Lečića da ju je silovao u maju 2012. godine. Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je predistražne radnje, a Lečić je u svojstvu građanina prošlog petka dao izjavu u policiji. Saslušanje je trajalo sedam i po sati, a glumac je na sopstveni zahtev testiran na poligrafu. Prošao je poligraf, a sada je Danijela Štajnfeld predmet negativne kampanje u tabloidima.

Mališić: Stereotipno razmišljanje

– Za nas je silovanje još uvek u domenu stereotipnog mišljenja o tome kako treba da izgleda žrtva i kako treba da izgleda silovatelj. Sve ovo je pokazalo užasnu zapuštenost, baruštinu u kojoj mi živimo. Verujte, bilo mi je toliko žao svih aktera u ovoj priči jer su oni do te mere instrumentalizovani da je to bilo nepodnošljivo – kaže Vesna Mališić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari