Trećina namirnica iz ugostiteljskog sektora završi na deponiji

Konferenciju su otvorili Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a i Mirjana Knežević, konsultant na projektu ispred GIZ-a. Rezultate istraživanja i Vodič za pravilno upravljanje otpadom predstavili su Bojan Gligić, regionalni menadžer Esotron-a i Đurđija Petrović iz NALED-a. Ispred partnerskih institucija obratila se Radmila Šerović, načelnica odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine.

„Vodič je praktično namenjen učesnicima sektora za ugostiteljske usluge, kao i drugim privrednim i javnim subjektima koji generišu otpad od hrane. Naša namera je bila da napravimo dokument koji bi ih vodio kroz sam proces, način kako da upravlju, ali i da steknu neophodna znanja za pravilno upravljanje otpadom od hrane”, istakla je Mirjana Knežević, konsultant na projektu ispred GIZ-a.

Pokazatelji uspešnosti programa ogledaće se kroz sakupljenih 1000 tona otpada od hrane i u vidu podizanja nivoa znanja velikih proizvodjaca otpada od hrane o pravilnom upravljanju otpadom u okviru od 50 odsto, pojasnila je ona.

Cilj projekta je poboljšanje okvirnih uslova za sakupljanje i reciklažu otpada od hrane. U saradnji sa velikim prozivođačima, ali i sa kompanijom Esotron, u narednom periodu biće započet pilot procesa prikupljanja otpada od hrane.

Republika Srbija je kao cilj postavila da do 2030. godine značajno poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, gde je kao prioritet postavljeno da se otpad preusmeri u energetske svrhe, naveo je Bojan Gligić, regionalni menadžer Esotron-a.

„Esotron kao operater u ovom smilu, sav organski otpad koji pokupi na terenu, bi usmerio u obnovljivi izvor energije, tačnije, u bio gas od kojeg se dalje dobija električna energija koja završava u EPS-ovoj mreži i samim tim, kroz distribuciju energije, završava u tim istim restoranima gde je otpad i nastao. Tako dobijamo primer idealne, cirkularne ekonomije”, naveo je on.

Načelnica odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine, Radmila Šerović podsetila je da Republika Srbija ne poseduje zakonsku regulativu koja se posebno bavi upravljanjem otpadom od hrane, tačnije, biorazgradivim otpadom.

„Ni zemlje u Evropskoj uniji, retko koja zemlja, sadrže posebna dokumenta ili podzakonska akta koji se odnose na ovu oblast. Ono što uglavnom u svim zemljama postoji jesu razni vodiči i smernice, vodiči Evropske unije i Evropske komisije koji propisuju najbolju metodologiju za postupanje sa ovom vrstom otpada”, rekla je ona.

„Naša zakonska regulativa u Srbiji je propisana na taj način da se ova vrsta otpada klasifikuje kao neopasan otpad i da se sa njom postupa u skladu sa propisima i zakonom o upravljanju otpadom koji propisuje način i postupak svim vrstama neopasnog otpada”, objasnila je Šerović i dodala da je ipak potrebna posebna zakonska regulativa i da bi poseban pravilnik pomogao pri unapređivanju postojećeg sistema koji „ipak nije napredovao u meri u kojoj je očekivano za poslednjih 10 godina”.

Ona je dodala da bi izmena i dopuna zakona o upravljanju otpadom, koja je planirana za naredni period, odnosno pisanje potpuno novog zakona o upravljanju otpadom mogla da omogući pravni osnov za izradu pravilnika koji bi sadržao osnovne odredbe za način postupanja sa ovom vrstom otpada kako bi se on na kraju zbrinuo na ekološki prihvatljiv i bezbedan način.

Šef Jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a, Slobodan Krstović naglasio je da postoji izuzetan potencijal u punoj implementaciji koncepta cirkularne ekonomije koja je „trenutno na vrhu prioriteta i lestvici agende Evopske komisije i Evropske unije”, te je dodao da je  i privatne kompanije sve više „prihvataju kao obrazac ponašanja i nešto na čemu će se graditi određena konkurentska prednost svih kompanija”.

Projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane” finansiran je od strane Nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj kroz poseban program koji je dizajniran kao program razvojne sradnje sa privatnim sektorom. Nosioci projekta su GIZ (Nemačka međunarodna projektna organizacija za saradnju), NALED i privatna kompanija Esotron. Projekat je započet 1. decembra 2018. godine, a trajaće do 30. juna 2021. godine.

Kako izgledaju stvari u praksi

Kao najveći proizvođači otapada od hrane pokazale su se javne institucije, najpre zdravstvene ustanove, a potom i objekti iz ugostiteljskog sektora. Istraživanje je sprovedeno putem telefonskih razgovora, te su podaci okvirnog karaktera, istakla je Đurđija Petrović iz NALED-a prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.

Na uzorku od 250 ispitanika, od kojih je 50 učesnika iz zdravstvene ustanove, a 200 učesnika iz ugostiteljskog sektora, rezultat do kog se došlo u okviru istraživanja jeste da 21,1 odsto ispitanika ima znanje o pravilnom upravljanju otpadom od hrane.

Cilj projekta, kao što je već i naglašeno, jeste da za 50 odsto uveća ovo znanje, te da na kraju procentualni iznos bude između 31 ili 32 odsto ispitanika koji znaju o pravilnom upravljanju ovim otpadom, objasnila je Petrović.

Prema podacima iz istraživanja, u proseku, zdravstvene institucije proizvedu oko 28 kilograma otpada od hrane na dnevnom nivou, dok se u ugostiteljskom sektoru proizvede okvirno oko 8 kilograma. Sektor ugostiteljstva naručuje oko 120 hiljada tona namirnica godišnjice od kojih jedna trećina završi na deponiji, navedeno je u istraživanju.

Oko 66% svih zdravstvenih ustanova i ugostiteljskih objekata vrši primarnu separaciju, odnosno razdvaja otpad od hrane od komunalnog otpada, a da blizu petine preduzeća, sav otpad od hrane baca u komunalni otpad, odnosno ne vrši separaciju.

„Bilo nam je takođe jako bitno da vidimo koje su to prepreke koje oni identifikuju, zašto ne upravljaju tim otpadom na adekvatan način. Kao prvo mesto, koje su i oni sami istakli, jeste njihovo znanje podrazumeva pod upravljanjem otpadom od hrane i koje mogućnosti postoje”, istakla je Petrović.

Trenutna podsticajna politika države u vezi sa odgovornim upravljanjem otpadom, u kontekstu smannjivanja naknada i poreza, ali i nivo zainteresovanosti institucija i preduzeća, kao i postojeći zakonski okvir koji nije jasno definisan, predstavljaju samo neke od problema na putu odgovornog ponašanja sa odlaganjem otpada od hrane.

Kao način zbrinjavanja otpada od hrane trenutno se u Srbiji najčešće primenjuje princip odlaganja u kontejnere odnosno odvoženje istog na deponiju.