Trudnice nemaju veći rizik od infekcije kovidom

Da bi se takve tvrdnje iznele, moralo bi da postoji istraživanje publikovano u relevantnim časopisima koje to dokazuje, a toga nema – kaže u razgovoru za Danas doktor Milan Milenković, stručnjak za reproduktivnu medicinu i član švedsko-srpskog tima lekara koji stoje iza niza uspešnih transplantacija materice i jajnika.

Sa doktorom Milenkovićem razgovarali smo o uticaju kovida 19 na fertilitet, kao i na trudnice, ali i o tome koliko je u Srbiji zaživela praksa doniranja jajnih ćelija, a koju su omogućili propisi doneti u prethodnih nekoliko godina.

Povodom u medijima iznetih tvrdnji da korona virus utiče na plodnost, Milenković objašnjava da se broj spermatozoida smanjuje posle svake infekcije, ali i da se posle dva-tri meseca vraća na pređašnji novo.

– Samo smanjenje broja i pokretljivosti spermatozoida ne znači da će doći do infertiliteta. Novi korona virus nije izolovan ni u jajnim ćelijama, vaginalnom sekretu i ne dovodi do promena u endometrijumu (sluzokoži materice). Ono što možemo reći nakon godinu dana jeste da korona virus ne dovodi do infertilitete. Što se tiče vakcina, ne postoji nijedna teoretska pretpostavka da vakcina prouzrokuje infertilitete. Vakcine protiv kovida nisu „žive“ vakcine, i takve vakcine su se i ranije davale trudnicama, na primer protiv gripa – dodaje Milenković.

On ističe da je i zabluda da trudnice imaju veći rizik da obole od kovida u odnosu na drugu populaciju, ali i dodaje da kod onih trudnica koje razviju teži oblik bolesti postoji veća opasnost da dođe do prevremenog porođaja.

– Osamdeset odsto trudnica koje imaju koronu ili nemaju simptome ili imaju blagi oblik, 15 odsto neki srednji oblik, dok pet odsto razvije teži oblik, čije lečenje opet zavisi od toga koliko je sam zdravstveni sistem u određenoj zemlji dobar. Takođe, korona virus ne dovodi do spontanog pobačaja i po onome što do sada znamo ni do malformacija ploda. Međutim, trudnice koje imaju teži oblik imaju veći rizik za prevremeni porođaj i komplikacije koje ga prate. U analizi od 5.700 porođaja žena obolelih od kovida bilo je 50 mrtvorođene dece i 11 dece koja su umrla posle porodjaja. Da bi se došlo do ispravnog zaključka treba uporediti te komplikacije sa komplikacijama kod drugih trudnica u svakoj zemlji, pošto se kvalitet zdravstvene zaštite razlikuje – objašnjava Milenković, dodajući da su trudnice mnogo više bile ugrožene u vreme epidemije SARS-a i MERS-a, s tim da se ne sme zanemariti mogućnost akutnog respiratornog sindroma kod trudnica inficiranih novim korona virusom.

Upitan koliko je pandemija poremetila postupke vantelesne oplodnje, sagovornik Danasa kaže da konkretne podatke nema, ali da se čini da su nakon kratkotrajne pauze tokom prvih meseci pandemije postupci VTO nastavljeni.

– Sistem VTO u Srbiji funkcioniše, ali bi RFZO trebalo da revidira sistem plaćanja, pošto vrlo često sredstva koja se izdvajaju za jedan proces VTO nisu dovoljna za kvalitetan tretman koji bi omogućio dobijanje adekvatnog broja embriona i nihovo zamrzavanje, i time dugoročno smanjio troškove za fond i poštedeo pacijente suvišnih tretmana. Takođe, pacijenti za svaki pokušaj moraju da prolaze ponovnu administrativnu proceduru, što košta i državu i pacijente, a nekim parovima uzima značajno vreme i time smanjuje šansu za trudnoću – smatra Milenković.

Kako ističe, i vantelesna oplodnja je moguća do određenih godine, odnosno uspešnost ovakvog postupka nakon 45. godine je „nula“. Stoga je ženama koje žele da ostanu trudne u kasnijim godinama, kao i onima kojima je zbog bolesti oslabljena funkcija jajnika, koje su lečene citostaticima ili zračenjem, jedina šansa za trudnoću donacija jajnih ćelija. Iako u Srbiji postoji zakon koji ovo omogućava, u praksi ovakav vid lečenja nije zaživeo. To najbolje ilustruje činjenica da jedna Milenkovićeva pacijentkinja već mesecima čeka transplantaciju materice do koje ne dolazi zato što nema donora jajnih ćelija.

– Po zakonu iz 2017, banka jajnih ćelija i spermatozoida se nalazi u Kliničkom centru Srbije, ali za sada ne funkcioniše u praksi. Potrebno je razvijati „kulturu“ donacije i informisati ljude o značaju tog problema. Ceo ovaj sistem morao bi da se postavi na zdrave noge – navodi Milenković.

Kao primer dobre prakse on ističe Švedsku, gde banke jajnih ćelija postoje pri svim klinikama koje se bave veštačkom oplodnjom.

– Klinike imaju mogućnost da se putem društvenih mreža oglase da su im potrebni donori. @ena koja je donor mora da prođe određene preglede, kao i da objasni zašto daje jajne ćelije. Donirane jajne ćelije se daju ženama koje su izgubile funkciju jajnika. U nekim zemljama je to anonimno a u nekim kao što je Švedska nije, tako da dete sa 18 godina ima pravo da sazna ko je njegov biološki roditelj – objašnjava Milenković.

Sagovornik Danasa takođe navodi i primer Češke, gde je doniranje jajnih ćelija anonimno i gde je ovakav vid lečenja steriliteta iskorišćen za razvoj zdravstvenog turizma, što bi kako kaže mogao da bude slučaj i u Srbiji.

– Donacija jajne ćelije i spermatozoida olakšala bi život parovima iz Srbije koji odlaze u inostranstvo kako bi postali roditelji. Istovremeno, mogao bi da se razvija takozvani reproduktivni turizam – zaključuje Milenković.

 

Vakcine i trudnice

Doktor Milan Milenković kaže da za sada postoji savet da trudnice koje su u rizičnoj grupi zbog hroničnih bolesti, ili zbog toga što su na svom radnom mestu posebno izložene virusu (medicinske radnice), treba da prime vakcinu, napominjući da su u toku istraživanja bezbednosti i efikasnosti RNK vakcina među trudnicama.