Advokati dali rok VKS-u da povuče dopunu pravnog stava, u suprotnom protest u petak ili subotu

Advokat Miroslav Živković izjavio je danas da Vrhovni kasacioni sud (VKS) ima 24 sata da „izbriše“ dopunu pravnog stava iz 2018. godine, jer će u suprotnom advokati ponovo protestvovati u petak ili subotu, ali „ne na miran način“.

On je pozvao Advokatsku komoru Srbije da proglasi „potpunu obustavu rada“ po svim predmetima i dodao da je ovaj protest „početak kraja kolektivnog sudstva“.

„Ukoliko u roku od 24 sata ovaj akt ne bude povučen, u petak ili subotu okupljanje sa advokatima iz unutrašnjosti. Taj protest neće biti miran, ‘dići ćemo Srbiju na noge’ i postavićemo pravni temelj ove države. Na ulici ćemo rešiti i ovaj problem. Nećemo se povući dok ne odlučite kako smo vam naložili“, rekao je on na protestu advokata ispred VSK-a.

Advokat Čedomir Kokanović naglasio je da protiv ove dopune pravnog stava protestuju i advokati u Nišu, Novom Sadu, Somboru, Jagodini, Kragujevcu i Leskovcu.

„Ako sud ne povuče ovu dopunu, to znači da nemamo izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast i da je država propala i da je korumpirana. Da li postoje institucije za rešavanje ovakvih stvari ili moramo da problem rešimo na ulici“, kazao je on.

Advokat Marko Milutinović rekao je da ovo nije problem advokata, već je borba za pravnu državu u kojoj građani imaju mogućnost da svoja prava zaštite pred sudom.

Advokat Dragoslav Ljubičanović rekao je da ova dopuna pravnog stava pokazuje da se zakon menja na „hitnim tajnim sednicama po direktivi“.

„Ne može se menjati zakonska norma mišljenjem i na štetu građana i onih koji su najugorženiji. Kako ništa nikada nije promenjeno na štetu banaka, a oni već 20 godina pljačkaju narod“, naglasio je on.

Tokom protesta grupa advokata pokušala je da uđe u zgradu VKS-a, ali ih je obezbeđenje suda zaustavilo i do kraja protesta nije bilo incidenata.

Advokat Emilija Petrović izjavila je da će advokati „potpuno obustaviti rad“, dok se ne povuče dopuna pravnog stava iz 2018. godine.

„Po kojoj proceduri je donesen taj pravni stav? Od VKS smo zatražili da nam dostavi podatke ko je bio predlagač tog pravnog stava i ko je glasao za njega“, rekla je Petrović na protestu advokata ispred VKS.

Ona je naglasila i da advokati „ne smeju da dopuste da VKS utiče na njihov posao“.

Advokati na protestu pokušali da uđu u zgradu suda, morala da reaguje policija

Na protestu advokata zbog promene stava Vrhovnog kasacionog suda o troškovima obrade kredita u sporovima između građana i banaka došlo je do gužve na stepenicama ispred zgrade VKS.

U jednom momentu, više desetina advokata koji protestuju pokušalo je da uđe u sud da predaju zahteve, ali i da kako kažu, pogledaju kolege sudije u oči.

Došlo je do naguravanja, zbog čega je morala da interveniše policija. Ulaz je dozvoljen samo delegatima, piše N1.

Zahtev advokata na protestu koji je počeo u podne u Nemanjinoj ulici u Beogradu je da VKS povuče ovaj stav pošto, kako kaže, nije bilo osnova da posle tri godine ujednačene sudske prakse VKS donosi potnuno novi stav, i na ovaj način vrši neujednačavanje već ujednačeno sudske prakse.

“ Okupili smo se da sprečimo bezvlašće, jer teško ko od nas može da poveruje da sudovi sude na osnovu Ustava i zakona, već na osnovu naloga stranih banaka i na osnovu naloga države“, navela je ona.

Govoreći o dopuni pravnog stava koji je u četvrtak doneo Vrhovni kasacioni sud, ona ističe da nije reč samo o dopuni, već o potpunoj promeni suštine stava donetog u maju 2018. godine.

„Stavovi Vrhovnog kasacionog suda nisu pravno obavezujući. Zakon o obligacionim odnosima definiše ugovor o kreditu gde banka korisniku daje određena novčana sredstva, a ovaj se obavezuje da za to plati kamatu. I u tu kamatu ukalkulisani su svi troškovi koje banka ima povodom kredita. Kao kada kupujete mleko – nisu vam navdeni posebno troškovi proizvodnje, prevoza, trgovca…“, objašnjava sagovornica N1.

VKS je, smatra Emilija Petrović, doneo ovu odluku pod pristiskom.

„Negde u januaru ove godine, a advokati su za to saznali pre neki dan, AmCham i Savet stranih investitora uputili su dopis Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić gde govore o tome kako banke – strani investitori imaju problem u Srbiji upravo zbog brojnih sudskih sporova kroz koje moraju da vraćaju novac korisnicima kredita. Kako naši sudovi ne znaju da primenjuju pravo, pa će oni tome da ih nauče“, navodi Petrović.

Ona je podsetila na prethodne pokušaje da se „reši“ problem narastajućeg broja tužbi građana protiv banaka – preko nacrta Zakona o parničnom postupku, pa preko autentičnog tumačenja tri zakona.

„Probali su, ali nisu uspeli. Sada to pokušavaju preko pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. A praksa Evropskog suda pravde je da banke nemaju pravo da naplaćuju u kreditima bilo šta osim kamate. Srbija je u pristupu EU i naši sudovi su u obavezi da se pridržavaju njihovih odluka. Očekujemo da postoji još neko od sudija koje sude po pravu, po pravdi, po svom slobodnom sudijskom uverenju na koje ne može niko da izvrši uticaj. Ne idemo danas odavde dok se ovaj stav VKS ne povuče“, poručila je advokat Emilija Petrović.

Zbog protesta je zatvorena Nemanjina ulica ispred Vrhovnog kasacionog suda, na potezu od Kneza Miloša do Balkanske.

Protest pod nazivom „Ni korak nazad“ počeo je u 12 časova u Nemanjinoj ulici, a u pozivu objavljenom na društvenim mrežama navodi se da skup organizuju „advokati i građani“.

Skup su podržale opozicione stranke poput Narodne stranke, koalicije NADA i Pokreta slobodnih građana.

Građansko odeljenje VKS u petak je objavilo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, čime se po oceni Advokatske komore Srbije „direktno narušava pravna sigurnost građana i menja dosadašnja sudska praksa“.

Iz AKS su upozorili da doneti pravni stavovi predstavljaju „poslednji u nizu pokušaja da se u pravni sistem Srbije uvedu rešenja koja pogoduju bankarskom sektoru, a na štetu građana“.

Udruženje banaka Srbije danas je objavilo da od stava Vrhovnog kasacionog suda, povodom opravdanosti naplate bankarskih naknada i osiguranja stambenih kredita, očekuje da stavi tačku na jedan period koji je, kako je ocenjeno, bio iscrpljujući i za banke, i za klijente.