U Njujorku sam doživela istinski vajb multikulturalizma

Za njen odlazak u Njujork presudno je bilo to što je dobila Fulbrajt stipendiju za master studije na Fordam univerzitetu.

„Za mene je najvažniji deo obrazovanja upoznavanje i razumevanje raznolikosti sveta u kojem živimo, i osećaj mi je govorio da bi mi jedino odlazak iz zone poznatog pružio mogućnost da upoznam što više onoga što svet čini tako predivno kompleksnim. Tako je nastala moja želja za odlaskom iz Srbije“, priča Anica.

Dok je odlazila nije razmišljala o povratku. Osećanje da se upravo događa možda i najvažnije putovanje u tom periodu njenog života je potpuno skrajnulo pitanje da li će i kad će se vratiti.

„U Njujork sam otišla prateći svoju strast za otkrivanjem i obrazovanjem, prezahvalna za priliku koja mi je pružena time što sam dobila punu stipendiju za svoje školovanje. Gde će me dalje navesti moja osećanja i životne prilike, to u ovom momentu još uvek ne znam. Jedino što sam osećala tada, a i sada, u vezi sa budućnošću je optimizam“, navodi naša sagovornica.

Na pitanje da li je skoro bila u domovini i kako joj sa distance izgleda ovdašnja stvarnost, kaže da se nakon sedam meseci života u Njujorku u martu nakratko vratila u Srbiju.

„Naravno da sam bila preplavljena emocijama kad sam posle toliko vremena videla svoju porodicu i drage ljude. S obzirom na to da je moje odsustvo bilo relativno kratko, ovdašnja situacija mi se ne čini mnogo različitom od one koju sam ostavila. Pre odlaska, svakako da sam uveliko počela da se susrećem sa mnogim anomalijima našeg drustva. Zahvaljujući vrsti posla kojim se bavim i načinu života kakav vodim, ipak sam uspevala da sačuvam sebe od svih tih svakodnevnih vređanja dostojanstva i inteligencije sa kojima se čovek u našoj zemlji susreće“, ističe Anica.

Prema njenim rečima, činjenica da je digitalna preduzetnica, da radi sa klijentima iz inostranstva i da svoj posao može da obavlja odakle god želi, u velikoj meri olakšava odluku o mestu u kojem želi da živi.

Dodaje da oseća da je njeno putovanje tek započelo i da je sloboda koju joj posao omogućava prevelika da bi se sa sigurnošću vezala za bilo koje mesto u ovom periodu svog zivota. Ono što je sigurno je da će se u Srbiju sigurno uvek vraćati.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Na pitanje šta joj je Njujork pružio, odgovara ko iz topa „zaista mnogo“.

„Toliko mnogo da kreneš da ga doživljavaš kao veoma dragu osobu, a ne kao neki apstraktni skup društvenih i prirodnih zbivanja. Neadekvatno je porediti grad kao što je Njujork sa bilo kojim drugim mestom na svetu. Razumem političko-egzistencijalnu aluziju u pitanju, ali moram reći da je način na koji ja doživljavam Njujork i njegove prednosti mnogo izvan političkog konteksta. U Njujorku sam po prvi put doživela istinski vajb multikulturalizma i njegove lekcije o različitosti i prihvatanju su nešto što me iznova inspiriše svakog dana“, objašnjava Anica.

Naša sagovornica ističe da vesti ne prati već nekoliko godina i da se na jedini način informiše o dešavanjima u Srbiji kad tu i tamo pogleda Kesićevu emisiju “24 minuta”.

„Tih 24 minuta je dobro određena mera da se ne izgubi iz vida bolest u kojoj se naše društvo našlo, a da se sačuva sopstveno zdravlje. Jedan politički teoretičar je rekao da bi demokratija postala moguća u određenoj zemlji, potrebno je šest meseci da se donesu demokratski zakoni, šest godina da ti zakoni počnu sistematski da se implementiraju, i 60 godina da se promeni svest društva tako da demokratske vrednosti postanu deo naše kolektivne svesti. Najveća prepreka da se taj ciklus od 60 godina neometano razvije je duboko ukorenjena korupcija na svim nivoima našeg društva. To je nešto što je zaostavština od pre mnogo vekova, no ono što trenutna vlast donosi i neguje je, čini mi se, još veća boljka društva, a to je – podaničko i poltronsko razmišljanje koje biva nagrađeno. Moje mišljenje o svemu što se trenutno dešava u političkoj sferi u Srbiji se svodi na to da pomenuti ciklus od 60 godina ili koliko god on trajao, deluje da nije ni počeo“, smatra Anica.

Na pitanje kako ljudi reaguju kad im objasni odakle je, odgovara da su reakcije najrazličitije – od onih već poznatih da Srbiju mešaju sa Sibirom, do veoma iznenađujuće upoznatih sa našim prilikama.

Dodaje i da je na master studijama jedan profesor na času naveo primer neke političke situacije u Srbiji kao pokaznu vežbu za fenomen koji su obrađivali, što joj je bilo posebno zanimljivo. Naravno, većina ljudi je čula za Srbiju zbog sportista koji je predstavljaju.

Na pitanje da li je sa Srbima koji žive u njenoj okolini u boljim odnosima nego sa ostalim građanima, odgovara da nije uočila takvu zakonitost.

„S ljudima se zbližavam na osnovu sličnih vrednosti, razmišljanja i ‘vajba’, a čak mi je i zanimljivije da ostvarujem poznanstva sa ljudima iz drugih kultura. Interesatno je da sam u svojoj grupi na master studijama zapravo jedini internacionalni student, dok su svi ostali studenti Amerikanci. Srećom, pomenuti multikulturalizam kojim odiše grad je zaslužan za to da sam stekla vredna poznanstva sa ljudima iz celog sveta“, naglašava Anica.

Činjenica da se u Njujork preselila u sred pandemije, u avgustu 2020. godine, značajno je oblikovala njeno iskustvo življenja i studiranja u prestonici sveta.

„Veliki deo mojih društvenih aktivnosti se u prethodnih godinu dana odvijao virtuelno – počevsi od mog posla koji je tako funkcionisao i od ranije, do časova na master studijama, i svih ostalih aktivnosti u kojima sam učestvovala kao Fulbrajt stipendista i član drugih organizacija. I pored svih ograničenja nametnutih pandemijom, koliko-toliko uspevam da virtuelne aktivnosti izbalansiram fizičkim. Tako su mi omiljene aktivnosti treninzi i joga u Central Parku, posećivanje njujorških muzeja, a od skoro i svirki po kultnim džez klubovima“, navodi naša sagovornica.

Smatra da su neke stvari u Njujorku lakše i pristupačnije, dok su druge lakše u Srbiji.

„Njujork je nekoliko puta veći od Beograda, ali zahvaljujući metrou svugde stižete u planirano vreme. Mislim da je kvalitetna hrana u Srbiji jeftinija, ali je u Njujorku dostupnija zahvaljujući većem izboru. Njujork je jedan od najskupljih gradova za život, što može da iziskuje pažljivije planiranje budžeta. S druge strane, mogućnosti za zaradu su mnogo veće od bilo kog drugog mesta. Sve u svemu, pristupačnost kulturnim događajima, kultnim mestima i lokalima, prelepa arhitektura i tehnološka naprednost su ono što ovaj grad čini istinskom prestonicom sveta“, zaključuje naša sagovornica.

Anica misli da bi ljudi iz svih sredina trebalo da nauče od Njujorka da ne osuđuju, već da prihvataju i neguju autentičnost u drugima, bez pokušaja da ih menjaju.

Istinska sloboda postoji samo u društvu u kojem svako može da bude svoj, i to je lekcija koju bi podelila sa svima.