U ovoj godini u Srbiji je bilo 30 smrtnih slučajeva u nasilju u porodici, od čega su 23 žene i sedam muškaraca, a od 1. juna lane do 30. juna ove godine, ukupno je prijavljeno 44.728 slučajeva nasilja u porodici, rečeno je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Posle druge sednice Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, na kojoj su razmatrani rezultati jednogodišnje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ministarka pravde Nela Kuburović kazala je da je broj prijavljenih slučajeva nasilja veliki, ali i da pokazuje da su žrtve ohrabrene da nasilje prijavljuju, prenosi Tanjug.
Kuburovićeva je navela da je u 16.185 slučajeva bilo predloga za izricanje mere prilikom prijave nasilja, a da su sudovi usvojili produženje hitne mere na 30 dana u 15.617 slučajeva, dok su izrađena 10.503 individualna plana za zaštitu žrtava, što, kaže ona, pokazuje da su grupe za koordinaciju koje su formirane razmatrale pojedinačne slučajeve.
„Kao pojedinci imamo obavezu da prijavljujemo nasilje. Od 30 smrtnih slučajeva u 2018. godini, samo u tri slučaja smo imali prijavu nasilja“, rekla je Kuburovićeva i istakla da nasilje nije privatna stvar.
Prema njenim rečima, 44.728 ukupno prijavljenih slučajeva pokazuje da se više ne ćuti o nasilju u porodici.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da je policija izrekla za godinu dana ukupno 28.026 mera, od toga 8.751 meru privremenog udaljenja učinioca iz stana, 19.275 mera privremene zabrane učiniocu da stupi u kontakt sa žrtvom i prilazi joj, od čega su od strane sudova imali produžetak mera u 15.373 slučaja.
Govoreći o sankcijama, Stefanović je kazao da postoje hitne mere gde su policijski službenici u velikom broju slučajeva prvi koji se sreću sa počiniocima i žrtvama nasilja i izriču mere kojima se radi pre svega na zaštiti žrtve.
„Uočili smo određene slabosti, uočili smo da imamo potrebu da imamo više obučenih i policijaca i tužilaca, ne samo onih koji su usko obučeni za slučajeve nasilja u porodici, već i svih drugih policijskih službenika koji mogu doći u kontakt sa ovakvim slučajevima“, kazao je Stefanović.
Istakao je da je veoma važna saradnja i sa nevladinim institucijama koje se bave ovim pitanjem, kao i međuresorna saradnja sa svim organizacijama, od zdravstva, socijale, tužilaštva, policije, do svih onih koji hoće da se uključe u pružanje podrške žrtvama nasilja.
„Podrška društva je veoma važna. Vrlo je važno da žrtve znaju da imaju podršku, da znaju da nisu same u svemu tome što se dešava i da mogu da računaju na to da će društvo stati iza njih i ne samo fizički sprečiti da im neko nanese fizičku patnju ili tešku telesnu povredu, već i u tome da će ih podržati u daljem životu“, kazao je ministar.
Navodeći da ovo nije lak posao i da postoji mogućnost pooštravanja kazni, Stefanović je rekao da je preko potrebna i podrška celokupnog društva, te da niko ne može reći da to nije njegov problem.
Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević rekao je da je država rešena da se izbori sa ovim problemom, te da su pored navedenih uključeni i Ministarstvo zdravlja, prosvete i kulture.
„Svi smo zajedno, jer je ovo jedan o gorućih problema u društvu“, rekao je Đorđević.
On je naveo da je nakon dva ubistva u centrima za socijalni rad prošle godine odlučeno da se ti centri reformišu u četiri faze, te da je prva faza završena.
Ministar je rekao da centri za socijalni rad treba da budu aktivni budući da u njih dolaze ljudi koji imaju problem, a ne iz hira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
