Foto: Pixabay/Ichigo121212
U Evropi je povećana primena alternativnih kaznenih mera bez lišavanja slobode, a najveći rast zabeležen je u Srbiji, navodi se u danas objavljenom izveštaju Saveta Evrope.
Međutim, Srbija i Severna Makedonija, koje su počele da primenjuju alternativne sankcije tek u poslednjih 10 godina, imale su najmanju stopu – 35, odnosno šest osuđenika na alternativne kazne na 100.000 stanovnika.
U Srbiji je, zaključno sa 31. januarom 2020, bilo 11.077 zatvorenika, a alternativne kazne služilo je 2.420 ljudi.
Prema istraživanju SPACE II, koje je za Savet Evrope sproveo Univerzitet u Lozani, u januaru 2020. godine je alternativne kazne, kao što su elektronski nadzor, društveno-koristan rad, kućni zatvor, delimična sloboda ili uslovno puštanje na slobodu, služilo 3 odsto više zatvorenika nego u januaru 2019.
Alternativne kazne je dobilo oko 1,5 miliona osuđenika, prema podacima iz 38 nadležnih institucija, što ukazuje na nasatavak trenda češće primene sankcija na osnovu kojih počinioci ostaju u zajednici umesto da idu u zatvor.
U više od polovine nadležnih institucija članica Saveta Evrope koje su dostavile podatke povećana je primena alternativnih kazni u odnosu na prethodnu godinu, a najveći porast zabeležen je u Srbiji (34 odsto), Azerbejdžanu (27 odsto), Španiji (15 odsto), Sloveniji (13 odsto), Irskoj (11 odsto), Italiji (10 odsto), Litvaniji (8.6 odsto), Belgiji (7.5 odsto), Norveškoj (7.3 odsto) i Turskoj (6.1 odsto).
Sa druge strane, znatno manje alternativnih kazni bilo je u Jermeniji (47 odsto), Bugrarskoj (22 odsto), Grčkoj (15 odsto), Monaku (14 odsto), Letoniji (8.2 odsto), Estoniji (7.4 odsto) i Švajcarskoj (5.8 odsto).
U Evropi je 31. jaunara 2020. bilo 149 osuđenih na alternativne kazne na 100.000 stanovnika, u poređenju sa 103 zatvorenika na 100.000 stanovnika.
Najveću stopu imale su Poljska (643 uslovno kažnjenih osuđenika na 100.000 stanovnika), Turska (627), Litvanija (568) i Gruzija (562).
Najmanju stopu, posle Severne Makedonije (6) i Srbije (35), imale su Švajcarska (47), Norveška (49), Finska (54) i Bugarska (56).
Samo u šest zemalja, uključujući Srbiju, stopa zatvorenika je bila veća od stope osuđenika na alternativne kazne. Srbija je, zaključno sa 31. januarom 2020, imala 160 zatvorenika na 100.000 stanovnika.
Žene su u proseku činile 11 odsto osuđenih na alternativne kazne, što je dvostruko više nego procenat žena među zatvorenicima (pet odsto).
Jedino je u Srbiji veći procenat žena među zatvorenicima (4,1 odsto) nego među osuđenima na alternativne kazne (tri odsto).
Stranci su činili 6,7 odsto, manje nego što ih ima u zatvorima (17 odsto), a to je delom zbog toga što je teže da strani državljanin ispuni uslove za dobijanje uslovne kazne.
Izveštajem za 2020. godinu nisu obuhvaćeni Albanija, Bosna i Hercegovina, Nemačka, Mađarska, Lihtenštajn, Rusija i San Marino.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
