Da li država i njoj bliski trgovci oružjem načinom na koji prodaju pešadijsko naoružanje po svetu, te najavljenom (ras)prodajom tehnologije za proizvodnju strateških artikala nanose štetu i državi i posustaloj vojnoj industriji?
Na delu je, prema oceni upućenih, maćehinski odnos prema domaćoj vojnoj industriji, u kojem je lični interes privatnih trgovaca i njihovih političkih pokrovitelja godinama unazad – primaran i neupitan.
Rasim Ljajić, ministar trgovine, telekomunikacija i turizma juče je za Danas potvrdio da je jedna domaća privatna firma, u maju i junu ove godine, u dve ture u Jermeniju izvezla određenu količinu municije za puške i pištolje u vrednosti od oko milion dolara.
On, međutim, nije želeo da saopšti naziv firme koja je u Jermeniju pretprošlog i prošlog meseca izvezla puščanu i pištoljsku municiju, pošto, kako kaže, ne želi ni na koji način „da ugrozi poslovanje te kompanije“.
Naš list iz više izvora nezvanično, saznaje da je taj izvozni aranžman, kao što smo već i pisali, realizovala jedna od kompanija koje su pod kontrolom kontroverznog srpskog trgovca oružjem – Slobodana Tešića.
Za izvor srpske municije u Jermeniju čulo se ne samo u domaćoj, nego i u međunarodnoj javnosti, nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana nedavno izrazilo zabrinutost i zbunjenost zbog toga što je Srbija dozvolila prebacivanje „veće količine minobacača i drugog oružja različitih kalibara“ u Jermeniju, koje je potom korišćeno u napadu na azerbejdžanske policajce na granici Jermenije i Azerbejdžana.
Ove dve države su zbog pokrajine Nagorno Karabah u sukobu još od 1988. godine.
U pravu su i ministar Rasim Ljajić, koji tvrdi da je, u maju i junu, u Jermeniju izvezena puščana i pištoljska municija, ali i azerbejdžanski MSP, koji u tom kontekstu navodi i „veće količine minobacača i drugog oružja različitih kalibara“.
Ovo stoga što je srpska vojna industrija (Krušik, Prva petoletka, Zastava, Prvi partizan..), posredstvom firmi pod kontrolom Slobodana Tešića, domaće naoružanje (minobacače, puške i drugo) u Jermeniju, prema pouzdanim informacijama našeg lista, izvozila od 2015. do skora.
Ono što je problem s tim u vezi, jeste činjenica da se srpskim oružjem I municijom izvezenim u Jermeniju gađaju azerbejdžanske snage bezbednosti u vreme dok Srbija i Azerbejdžan imaju više nego prijateljske odnose.
O tome svedoči i Deklaracija o strateškom partnerstvu dveju država iz 2013. godine.
Ministar Ljajić, čije ministarstvo izdaje dozvole za izvoz oružja, za naš list kaže da prodaja domaćeg oružja Jermeniji nije nezakonita, pošto Jermenija nije ni pod čijim sankcijama, te da saglasnost za isporuku domaćeg naoružanja i municije u tu zemlju daju i MSP, MUP i Ministarstvo odbrane, ali da će se, zbog odnosa sa Azerbejdžanom, voditi računa o tome da se takve stvari više ne dešavaju.
– Nama su veoma važni odnosi sa Azerbejdžanom, zbog čega bi ubuduće trebalo da sprečimo da se ovakve stvari dešavaju. Azerbejdžan je naš važan I politički i ekonomski partner, kaže Ljajić.
Dodatni problem koji, takođe, može da nanese, odnosno već nanosi štetu i državi i domaćoj vojnoj industriji jeste što najveći deo izvoza domaćeg naoružanja i municije i dalje, kako to tvrde akteri oružarskog biznisa, realizuju firme pod kontrolom Slobodana Tešića.
Tešić je još od 2017. pod sankcijama američke administracije, dok je krajem prošle godine taj embargo proširen i na sve Tešićeve firme i brojne saradnike, te je, gotovo izvesno, i to jedan od razloga zbog kojih domaći zvaničnici izbegavaju da javno saopšte čije kompanije izvoze domeće oružje i municiju po svetu.
Ko je Tešić
Slobodana Tešića koji je, od 2009. do 2013. zbog ilegalne prodaje oružja Liberiji bio pod sankcijama Ujedinjenih nacija, u domaći oružarski biznis, 2013. vratio ondašnji ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. On ga je tada uveo u državni posao sa Libijom, vredan blizu 100 miliona evra. Od tada, Slobodan Tešić je – poslednjih godina povremeno uz GIM, glavni akter oružarskog biznisa u Srbiji i Republici Srpskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.