Ukoliko Srbija ne smanji emisije ugljen dioksida u atmosferu, nastaviće da se suočava sa sušama i poplavama

Đurđević je na skupu „Sva lica klimatskih promena“ naglasio da se naša zemlja uveliko suočava sa posledicama otopljavanja planete, koja se zgrejala za jedan stepen od početka prošlog veka, što je 100 puta brže nego što su se takve promene dešavale milionima godina unazad.

„Za Srbiju to znači da se suše dešavaju dva puta češće u poslednjih pedesetak godina, da je obim letnjih padavina smanjen za 20 do 30 odsto, a da se beleže kratki ali intenzivni pljuskovi koji su rizik za nastanak poplava“, opisao je Đurđević „klimatsku sadašnjicu“ naše zemlje, uz upozorenje da budućnost bez smanjenja emisije ugljen dioksida u atmoferu može biti još gora.

„Cela planeta, pa i naše društvo, nalazi se na raskrsnici kada biramo između dva scenarija, a onaj gori po nas podrazumeva da Srbija kraj veka dočeka kao zemlja u kojoj topli talasi ‘zahvataju’ čak 210 dana tokom godine“, upozorio je Đurđević.

Na skupu u orgnizaciji udruženja „Ekogeneza“ i „Dete – zaštitnik planete“, učestovali su i profesori Mašinskog, Biološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, što simbolično predstavlja i aspekte društvenog i privrednog života na koje klimatske promene utiču.

Tako je Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta skrenuo pažnju da Srbija godišnje u atmosferu emituje 58 do 62 miliona tona ugljen dioksida ili njegovog ekvivalenta, a da najveći emitenti dolaze iz energetskog sektora, odnosno industrije proizvodnje struje i toplotne energije.

„Dekarbonizacija je skup proces, ali nečinjenje bi Srbiju moglo da košta mnogo više od bilo kakvog činjenja, jer sve i da ne uđe u EU, trošak koji ćemo morati da platimo zbog emitovanja ugljen dioksida biće daleko veći od troškova prelaska na čistije izvore energije“, kazao je Jovović.

Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta ocenio je da su za budućnost izuzetno važna ulaganja u „urbanu zelenu infrastrukturu“, i pozvao nadležne da prihvate predloge mladih stručnjaka da se, tokom izgradnje Linijskog parka na dorćolskoj obali Save, u njegovu strukturu uvrste i moderna ekološka rešenja protiv bujičnih poplava, kao i da se sade biljke koje utiču na smanjenje temperature vazduha.

Psiholog Darko Stojilović sa Filozofskog fakulteta istakao je ulogu medija u širenju svesti o posledicama klimatskih promena i savetovao sve koji javno komuniciraju o tom problemu da se ne bave toliko apstraktnim pojmovima i brojkama, koliko konkretnim posledicama po život građana, poput reportaža o sušama ili poplavama koje su mnoge porodice u Srbiji koje se bave poljoprivredom ostavile bez jedinog prihoda.