Upravni odbor samo loša šminka RTS-a

Trojica od ukupno devet članova Odbora još ima važeći mandat, pa njihova mesta ovog puta nisu ni bila predmet izbora.

Od šest članova koje je prošle sedmice među 46 kandidata izglasao Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), troje je reizabrano na još jedan mandat od pet godina, dok je tri kandidata po prvi put na toj poziciji.

Prekjučerašnji jednoglasni izbor producenta Branislava Klanščeka na mesto predsednika UO RTS i postavljanje advokata i politikologa Miroslava Nikolića za njegovog zamenika, za pojedine poznavaoce prilika, ali i kandidate u aktuelnom izboru, neće doneti nikakve promene u radu javnog servisa, pogotovu u infortmativnom programu na koji ima najviše zamerki.

– Iluzorno bi bilo očekivati bilo kakvu promenu u onome što radi RTS, bez obzira na novi sastav Upravnog odbora. Oni će raditi ono što su radili i do sad, odnosno taj organ već dugo ne radi svoj posao u smislu da dovede javni servis do pozicije da radi ono zbog čega je osnovan, dakle da radi u javnom interesu. Ovaj i ovakav RTS, pre svega informativni program, radi u interesu vladajuće nomenklature i to je odavno već više nego jasno, kaže za Danas novinar Đorđe Vlajić.

On dodaje da ne veruje da će ovaj i ovakav UO, s obzirom kako je sastavljen, imati neku značajniju ulogu u tome da privede javni servis osnovnoj funkciji.

– Pretpostavljam da je izbor članova upravljačkih tela obavljen u Vučićevom kabinetu. U Srbiji ne može ni predsednik kućnog saveta da se izabere a da to ne aminuje neko iz vrha vlasti, odnosno SNS-a, navodi Vlajić i dodaje da se u tome ogleda i stvarna moć takvih upravljačkih tela u domaćim javnim servisima.

– Kada govorimo o pregovorima o izbornim uslovima, opozicija se fokusirala na medije, pre svega RTS i traže neki slobodan prostor. Tu su učinjeni neki formalni ustupci, koji nisu čak ni dobra kozmetika. Ne očekujem da će RTS načiniti neke ozbiljnije ustupke, možda neki simulakrum ravnopravnosti i zastupljenosti političkih aktera u predizbornoj kampanji. Ali to je sitno kada se uporedi sa nekim drugim oblicima pojavljivanja u javnosti, poput funkcionerske kampanje, tu će prednost svakako imati vladajuća nomenklatura. Prosto, u RTS-u je trenutno urednički sastav takav da se ne može očekivati neko ozbiljnije profesionalno bavljenje stvarnošću u Srbiji, jasan je Vlajić.

Stručni saradnik Instituta za fiziku i jedno od imena koje se našlo na listi od 64 potencijalna kandidata za članstvo u Odboru, Slobodan Prvanović, smatra da je razlog marionetske uloge tog upravljačkog organa, to što sam izbor ali i novi sastav jasno pokazuju da je članstvo birano po principu pravljenja jedne službe koja će, kao i do sada, raditi u propagandne svrhe za vladajući režim, te da je to „potpuno jasno“.

– Nema nikakve šanse da taj Upravni odbor i RTS budu onakvi kakvi bi po zakonu morali da budu. U ovom sastavu Odbor će možda biti za nijansu bolji, u smislu nekog doziranog pristupa opozicije i uopšte aktera drugačijeg mišljenja. Biće možda malo manje skrivanja istine o tome kakva je situacija u Srbiji, i možda će RTS malo manje istupati kao propagandni servis vladajuće stranke, kaže Prvanović za Danas.

Iako su tri kandidata po prvi put izabrana na mesto člana Upravnog odbora RTS-a, to ne znači da do sada nisu boravili na sličnim pozicijama, kakav je slučaj profesora Miliovoja Pavlovića, koji je u Odbor došetao pravo sa čelne pozicije Programskog saveta te medijske kuće.

Kako naš sagovornik veruje, Pavlovićev izbor u Upravni odbor je dovoljan signal u čijoj pozadini može da se iščita koja je namera stajala u osnovi biranja kandidata.

– Pavlović ne samo da je bio ministar u onoj socijalističkoj vladi Radomana Božovića, ne samo da je bio prorektor na Megatrend univerzitetu, što mislim da je u jednu ruku blamantno, već je, najbitnije za ovo što se trenutno dešava, dok je bio predsednik Programskog saveta (PS), u publikacijama tog organa, na jednom mestu, veoma groznom formulacijom pozvao građane da ne učestvuju u protestima protiv režima 2019, a one koji u njima učestvuju, osudio. Dakle, Savet se direktno umešao u uređivanje političke scene, umesto da se bavi programskom politikom, koja je tada bila skandalozna, podseća Prvanović.

Kada takav čovek „avanzuje“ i stavite ga u UO, jasno je da je ideja iza toga da se formira jedan propagandni servis, ubeđen je Prvanović.

– Ipak, shodno situaciji u kojoj se nalaze i Srbija i vladajući režim, u odnosu na međunarodni faktor, jasno je da će RTS morati tu propagandu malo da olabavi, samo je pitanje doziranja. Koliko će da puste opoziciju u program, da li će to da se meri sekundama ili minutima, ili će možda dobiti i sat, i u kom terminu će to biti. Međutim, to nije ono što nam treba od javnog servisa, to nisu suštinske promene. Zna se šta je zakon, šta je objektivno informisanje. Znači, ako treba da ima opozicije 24 sata dnevno zato što je to aktuelno, treba da je ima toliko. I obratno. Nešto je aktuelno danas i neće biti sutra, ne možemo da prepišemo da će dnevno biti „toliko i toliko“ neke stranke, pa nisu to lekovi da se daju u miligramima i dozama, to je besmisleno, objašnjava Prvanović.
On skreće pažnju da nažalost i opozicione stranke prihvataju takvu kompromisnu igru, što mu se, kaže, ne dopada.

– Nije principijelno prihvatljivo i praktično će se njima olupati o glavu, jer će narod videti da oni tu praktično trguju, a ne da vode principijelnu borbu protiv ove javne okupacije u kojoj se država nalazi, zaključuje Prvanović.

Komentarišući svoju kandidaturu, sagovornik Danasa ističe da je vrlo brzo postalo jasno da se njegove šanse da bude izabran mogu meriti promilima, jer od insajderskih krugova iz SNS-a dobija informaciju da je „tako odlučeno“ još u januaru, u stranci na vlasti, dok je ostalima samo prosleđena direktiva kako da glasaju.

– Kada je namešten izbor patrijarha, što ne bi bio i izbor UO javnog servisa, konstatovao je Prvanović.

Vasko Vasović, kamerman u RTS i kandidat za generalnog direktora RTS na poslednjim izborima za tu funkciju, smatra ne samo da novi sastav UO neće doneti novine, već će biti i gori od dosadašnjih.

– Ne znam kojim kvalitetima se predsednik kvalifikovao za tako značajno mesto kakvo je predsednik UO javnog servisa. Ipak, to nije ni važno jer se UO apsolutno ne pita za mišljenje, ni za šta, kao što je to bio slučaj i ranije. Izbor članova se takođe diktira i to ne iz vrha RTS ili REM-a već iz centra moći aktuelne vlasti. I to se precizno zna za svakog člana. Nema to veze sa izborima kao što ni UO ne odlučuje ko će biti direktor RTS, niti ih iko išta pita. Svi generalni direktori do sada su postavljeni po direktivi sa državnog vrha, priča Vasović.

On je sumnjičav kada su pregovori o predizbornoj kampanji u pitanju jer smatra da vodeći ljudi RTS-a znaju kako to da izvedu najbolje po sebe.

– Oni tačno znaju šta i kako da odrade a da ih „preveslaju“, što će im sigurno uspeti. Daće im te mrvice, malo jutarnjeg programa, možda čak i provuku kroz drugi Dnevnik, ali to je marginalno. Jer sve što tako puste, oni mogu u narednim emisijama da pokriju pet puta gorim stvarima, smatra Vasović.

Zato ulogu Upravnog odbora i izbor novih ljudi u tim foteljama ne vidi kao promene niti kao nešto što će imati efekta.

– Do suštinskih promena dovela bi isključivo i jedino smena generalnog direktora. To bi promenilo sve, naravno pod uslovom da na to mesto dođe čovek koji ima kičmu, koji sme, koji je stručnjak za medije i koji zna da uspostavi sistem. Mora da poznaje sistem, ogroman i složen mastodont sa skoro 3.000 zaposlenih. Svi direktori počevši od Tijanića pa naovamo, pokušali su taj sistem da smanje, da bi mogli da upravljaju njime, što je potpuni nonsens, rast i razvoj firme se ogleda u povećanju broja zaposlenih. Potpuno van pameti, konstatuje Vasović i dodaje da generalni direktor postavlja i urednike i glavnog urednika informativnog programa, uređuje koncepciju programa i „on je prvi i jedini čovek na liniji RTS državi i vlasti“.