Vakcinacija studenata: U Beogradu solidno, van prestonice nikako

Ista reč pak ne bi mogla da se upotrebi kada se govori o vakcinaciji studenata van Beograda – u Kragujevcu vakcinu je primilo samo dvoje, a u Nišu osmoro do juče prepodne.

Jedan od razloga za ovu veliku razliku može biti i činjenica da je u glavnom gradu studentima dostupno više vakcina koje mogu primiti, dok se u Nišu i Kragujevcu trenutno daje jedino AstraZeneka.

– Važno je naglasiti da studenti nisu bili zainteresovani za jednu vakcinu koja im je ponuđena. I to je njihovo pravo. Kao što svi građani Srbije mogu da biraju koju će vakcinu primiti, to isto treba da bude omogućeno i studentima, kaže epidemiološkinja Studentske poliklinike Mila Paunić.

Ona smatra da je u Beogradu dosta dobar odziv i veliko interesovanje za vakcinaciju, navodeći primer Elektrotehničkog fakulteta na kome se za kratko vreme prijavilo 400 studenata. Paunić objašnjava i da se najveći broj studenata prijavio za Fajzer vakcinu (koja se može dobiti na Studentskoj poliklinici), dok je za AstraZeneku i u Beogradu manja zainteresovanost.

Da studenti u centrima van Beograda zapravo čekaju druge vakcine, delimično potvrđuju i podaci iz kragujevačkog doma zdravlja iz koga kažu da mnogi student navodno žele da prime Fajzer cepivo. Kako dodaju moguće je i da se veći broj kragujevačkih akademaca, u međuvremenu vakcinisao na vakcinalnom punktu u sportskoj hali „Gordana Goca Bogojević“, a da evidencija o njihovom broju ne postoji.

Pi-ar Doma zdravlja Danijela Petrović objašnjava da su studenti Kragujevačkog univerziteta dobili poziv za vakcinaciju i da je prednost data studentima Fakulteta medicinskih nauka (FMN), koji na vežbama mogu doći u kontakt sa zaraženima koronavirusom. Uprkos tome, odziv je – nikakav.

– Ne znam zbog čega studenti ne žele da se vakcinišu, ali znam da je kovid ambulanta Doma zdravlja puna pacijenata njihovog uzrasta, kaže Petrović. Pored navodnog čekanja na Fajzer cepivo, pojedini kragujevački student ne žele još uvek da se vakcinišu, jer trenutno „nemaju interesa“ da to urade.

– Želim da vidim kako vakcina deluje, rekao je jedan student iz Kragujevca za televiziju N1.

Istovremeno, Luka Marošanin, član Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta, objašnjava za Danas da je tačno da postoji značajan broj studenta koji još uvek nisu doneli odluku da li će primiti vakcinu, ali da ni taj broj nije toliko veliki koliko se predstavlja u javnosti.

– Očekivano je da procenat studenta zainteresovanih za vakcinaciju bude manji nego među starijima, ali on nije toliko manji koliko se stiče utisak. Evidentno je da najmanji broj studenta želi da primi AstraZeneku. Međutim, čak i u Studentskom gradu, koji trenutno nije krcat, 80 stanara je primilo ovu vakcinu za jedan dan, što je pristojan broj, navodi Marošanin. On kaže da jedan broj studenta gaji nepoverenje prema vakcinama jer iz različitih izvora dobijaju veliki broj informacija.

– Jedan deo studenta želi još da sačeka i čuje mišljenje onih kojima veruju. Iz razgovora sa njima vidimo da se dosta često plaše uticaja vakcine na plodnost. Broj studenta koji navode da se sigurno neće vakcinisati nije zanemarljiv, ali je mnogo veći broj onih koji su u nedoumici. Omladinska mreža Srbije, čiji sam član, organizovala je i organizovaće tribini na kojima će studenti kroz razgovor sa univerzitetskim profesorima imati priliku da razjasne dileme. U tom delu mi očekujemo pomoć i saradnju sa akademskom zajednicom koja kod većine studenta ima autoritet i čije se stavovi zasnovani na dokazima uvažavaju, navodi sagovornik Danasa.

A stav struke nedvosmisleno potvrđuje da je veoma važno da i studenti i mladi, iako se često čulo da su najmanje ugrožena kategorija, prime vakcine.

– Prvo nije tačno da svi mladi imaju lakše oblike kovida 19. Drugo vakcinisanjem izbegavaju mogućnost da prenesu virus starijim članovima porodice. I možda najvažnije – mi sada imamo veliki broj studenta sa postkovid sindromom koji podrazumeva niz ozbiljnih simptoma – poput lakog umaranja, bolova i stezanja u grudima, lupanja srca. Mnogi studenti dolaze na polikliniku po nekoliko puta, rade se analize a još uvek ne znamo šta se zapravo dešava sa njima. Čini mi se da upravo postkovid sindrom može biti mnogo teži nego sama bolest kod mladih zbog čega je važno da se vakcinacijom zaštite od infekcije, zaključuje Mila Paunić.

Fajzer i Sinofarm od aprila

Studenti u Beogradu mogu se prijaviti za vakcinu na četiri načina – preko studentskih službi i organizacija na fakultetima, posredstvom uprave doma, ili pozivom izabranom lekaru u Studentskoj poliklinici. Vakcina se trenutno daje u Studentskom gradu i domu na Karaburmi (gde su dostupne AstraZeneka vakcine), i na Studentskoj poliklinici gde se daje Fajzer i AstraZeneka. Mila Paunić kaže da se očekuje da narednih dana stigne Sinofarm vakcina na polikliniku, dok bi u domovima od početka aprila trebalo da budu dostupni i Fajzer i Sinofarm. Sputnjik vakcina nije dostupna na poliklinici.

Pozitivna kampanja u Nišu

Studenti Univerziteta u Nišu vakcinišu se na dva vakcinalna punkta – u ambulanti Univerzitetski Kliničkog centra i Domu studenata kod Tehničkih fakulteta. Direktor Studentske poliklinike u Nišu Radomir Pešić kaže za Danas da se malo interesovanje studenta u tom gradu (vakcinu je do juče prepodne primilo osmoro studenata) može objasniti time da je vakcinacija studenata tek počela, kao i da je u ponudi samo jedna vakcina. On kaže i da očekuje da narednih dana stignu i druge vakcine, u skladu sa planom Instituta Batut. „Vakcinisanje je lični izbor. Mi možemo samo da sprovodimo pozitivnu kampanju, preko medija, društvenih mreža, flajera, postera, kao i preko studentskih organizacija. Objašnjavamo im da je vakcinacija, uz epidemiološke mere, naše jedino oružje protiv ove pošasti, a da oni kao budući akademski građani treba da budu društveno odgovorni, te da zaštite i sebe i ljude u svojoj okolini“, rekao je Pešić za Danas.