Vakcine stižu, ali kada i koliko će koštati još se ne zna

Na pitanja našeg lista kada će biti objavljene pojedinosti iz ugovora poput količine ugovorenih vakcina, vremenskih rokova u kojima će biti isporučene, te ceni, rečeno nam je da u ovom trenutku ništa dodatno ne mogu reći.

Fajzer je tokom prethodnih meseci obaveštavao javnost o ugovorima koji je sklopio sa drugim zemljama ističući koliko će vakcina obezbediti za pojedinačne države ali ne navodeći cenu ugovora, niti planirane rokove isporuke.

Tako je na primer rečeno da Amerika može da računa na 100 miliona doza u startu, Japan na 120 miliona, Velika Britanija je potpisala ugovor za 40 miliona doza…

Istovremeno, iz Fajzera su poručili da do kraja ove godine mogu da proizvedu 50 miliona doza i još 1.3 milijarde do kraja 2021.

O Fajzerovoj vakcini tokom prethodnih dana u Srbiji su govorili ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je pre dve nedelje kazao da je Srbija sklopila ugovor sa Fajzerom za nabavku 350.000 doza dok je u četvrtak rekao da je države za ovu i celu narednu godinu preko Kovaks sistema obezbedila 1,8 miliona doza vakcina protiv koronavirusa i da će to najverovatnije biti Fajzerova vakcina.

Predsednik je takođe rekao da će jedan broj vakcina biti dostupan do kraja ove godine.

Istovremeno, ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je za RTS da će Srbija tražiti dodatne doze vakcine, te da je razgovarao sa „Fajzerom i molio ih za dodatne količine jer smo među prvima potpisali ugovor sa njima“.

Fajzer-Bajontek vakcina, koja je do sada ispitana na 43.500 osoba u više zemalja, efikasna je u 90 odsto slučajeva, poručili su ranije ove nedelje iz ovih kompanija.

Kako su objasnili sledeći korak je da vakcina dobije odobrenje za upotrebu kod EMA – Evropske agencije za lekove.

Odgovarajući na pitanje kada bi u Srbiji mogla da bude upotrebljena Fajzerova vakcina, te kako teče proces registracije, konsultant za javno zdravlje Dragoslav Popović objašnjava za Danas da „formalno, ako EMA prihvati registraciju, sve zemlje EU, ali Srbija mogu da prihvate tu registraciju kao validnu“.

– Tako je ustrojen sistem kontrole i to je svakako dobro. Važno je reći da će vakcina biti pod nadzorom, sve vreme dok se poslednje doze ne daju stanovnicima Srbije a i nakon toga. I to je deo sistema da se obezbedi najviši mogući standard kada se radi o bezbednosti vakcine. Ova vakcina jeste nova, ali standardi za nju su isti kao i za druge vakcine koje su u program – naglašava Popović.

Pored ugovora koji je direktno potpisala sa Fajzerom, Srbija može da računa i na vakcine kroz Kovaks program, globalnu inicijativu, čiji je cilj da sve države ravnomerno dobiju vakcine, kako se ne bi ponovila situacija iz 2009. godine tokom pandemije gripa kada su najbogatiji prigrabili za sebe najveći deo dostupnih cepiva.

Podaci sa sajta Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da Fajzerova vakcina trenutno nije deo Kovaks program, mada kako piše Gardijan nije isključeno da Kovaks trenutno pregovara sa Fajzerom.

Ono što je međutim problem jeste činjenica da su bogate države već od Fajzera naručile najmanje 500 miliona doza pa je otvoreno pitanje kolika količina će ostati za Kovaks program, odnosno siromašnije zemlje.

U Kovaks program trenutno je devet vakcina među kojima Moderna i Astrazeneka, koje se nalaze u trećoj fazi kliničkih ispitivanja i koje su najbliže proizvodnji.

Istovremeno, prekjuče je objavljen javni poziv svim kompanijama koje očekuju da će imati vakcinu do kraja 2021, da dostave svoje ponude za Kovaks.

Prema ranije najavljenim rokovima, države preko Kovaks programa mogu da računaju na prve doze vakcina u prvom kvartalu 2021 (prema jednom scenariju u periodu februar-mart, prema drugom april-jun).

Pri tome dinamika isporuke zamišljena je tako da se prvo dostavi tri odsto ukupnih potreba jedne države, koje bi se iskoristile za imunizaciju prioritetnih grupa, pre svih zdravstvenih radnika, a potom preostalih 17 odsto koje treba nameniti starijima i hroničnim bolesnicima.

Dragoslav Popović objašnjava da su ovi rokovi napravljeni tako da se da vremena proizvođačima da u prvim isporuka obezbede vakcine za zdravstvene radnike za koje je najvažnije da budu zaštićeni.

– Drugi razlog je da se zemljama da više vremena da se spreme za vakcinaciju, jer vakcinacija će biti ogroman izazov za sve sisteme i treći je to što se želi postići sinhroni i jednovremeni udar na virus, vakcinama koje će biti distribuirane u drugoj trasi za 17 odsto populacije svih zemalja – naglašava Popović.

Upitan da li će sve zemlje koje su u Kovaksu u istom trenutku dobiti prvih tri odsto od svojih potreba, Popović kaže da je tako planirano ali da su mogući logistički problemi pre svega u Africi.

Kovaks kao globalna inicijativa inače ima cilj da obezbedi dve milijarde doza vakcina do kraja 2021. godine.

Izazovi

Dragoslav Popović ističe da je nabavka, distribucija vakcina te sama vakcinacija izuzetno zahtevan posao koji traži dobru pripremu. Kako kaže, koliko je ovo ozbiljan posao govori i to što je Amerika postavila generala za koordinatora distribucije. „Zemlje treba da se ozbiljno spreme, za carinjenje i prijem, registraciju kod nadležnih agencija, da spreme planove distribucije, da spreme hladni lanac za čuvanje vakcina, špriceve i igle, jer će veliki broj vakcina biti isporučen u bočicama po više doza, zatim treba organizovati trening zdravstvenih radnika, komunikaciju sa stanovništvom i naravno, prilagoditi sva mesta uslovima cirkulacije korona virusa, ali i organizovati i evidenciju i izveštavanje o vakcinisanima. To je izuzetno veliki izazov jer sve to treba da se izvede paralelno sa redovnim programom vakcinacije koji nijednog trenutka ne bi trebao da se prekine. To je posao koji je jako ozbiljan i treba ga prepustiti stručnjacima da ga vode, uz saradnju sa zdravstvenim stručnjacima“, naglašava Popović.