Više brinu zbog virusa, nego što se vakcinišu

Jedan od razloga za ovu, na prvi pogled kontradiktornost, izgleda da je strah koji dobar deo građana drži u mestu, hteli bi da se zaštite od korona virusa, ali se istovremeno i plaše vakcine.

Kako je pokazalo nedavno sprovedeno istraživanje agencije Ipsos, u saradnji sa Udruženjem za javno zdravlje Srbije i Laboratorijom za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta, značajan broj građana i dalje je neodlučan u pogledu vakcinacija, dosta njih navodi i da im vakcina nije preporučena iz zdravstvenih razloga, a takođe trećina ispitanika pogrešno veruje da vakcina nosi podjednak ili veći rizik od kovida 19.

Dr Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje, kaže za Danas da se očekivalo da zabrinutost od bolesti koja je počela da raste deluje kao motivišući faktor za one koji se nisu vakcinisali da promene mišljenje.

– Očekivali smo i da će da se pokrene usmerena kampanja koja bi mogla da iskoristi ovu situaciju, međutim to je izostalo, a imam osećaj, da se fokus javne diskusije prebacio na treću dozu, koja jeste važna, ali nam je važnije da se još više ljudi uključi u proces vakcinacije. Ovo istraživanje ukazuje da još nije kasno da se okrenemo suštini, navodi dr Popović.

Prema rezultatima istraživanja, koje je obuhvatilo reprezentativan uzorak od preko dve hiljade ispitanika tokom prethodna dva meseca, 69 odsto stanovnika Srbije navelo je da je zabrinuto zbog delta soja, a njih 30 odsto da nije. Istovremeno, građani su najspremniji da poštuju preventivne mere u vidu nošenja maski, vakcinacije i održavanja distance.

Ipak, pored zabrinutosti zbog delta soja, postoji i strah od vakcine – 12 odsto građana još uvek nije donelo odluku da li da primi vakcinu a njih 17 navodi da tek planira da je primi. Takođe značajan procenat (šest odsto) navodi da im vakcina nije preporučena iz zdravstvenih razloga. Kako je ranije rekao Predrag Kurčubić, direktor Ipsos Strategic Marketing, procenat onih koji tvrde da im vakcina medicinski nije preporučena jeste stabilan i neočekivano visok, kada se uzmu u obzir zvanične preporuke.

Upitan otkud ovoliko onih koji kažu da vakcinu ne smeju da prime, dr Dragoslav Popović kaže da „na delu imamo mešavinu izgovora, ali i rezultat nekih nejasnih poruka od strane zdravstvenih radnika“.

– Mi imamo situaciju da se veliki broj zdravstvenih radnika nije ni sam vakcinisao, pa ne možete očekivati ni da će oni vakcinaciju preporučiti drugima. Sa druge strane, mi u pandemijskoj situaciji imamo ogroman broj ljudi koji su ciljna grupa za vakcinaciju, ali i potrebu da se u proces uključi ogromna broj zdravstvenih radnika, koji nisu imali ranija iskustva sa vakcinama i vakcinacijom, i kojima je potreban trening i dodatni napor da se uključe u razmenu novih naučnih informacija i dokaza o vakcinama, kaže dr Popović.

Još jedan podatak iz istraživanja koji bi mogao da baci svetlo na nedovoljan odziv za vakcinaciju jeste pogrešno uverenje da je vakcina podjednako ili više rizična od kovida 19, što smatra jedna trećina ispitanika. Udeo onih koji imaju ovo uverenje po podacima Ipsosa ne menja se kroz mesece i ostaje stabilan.

– Kovid vakcine su potvrdile svoju visoku bezbednost i efikasnost kroz šest milijardi doza koliko je dato dosad širom sveta. Virus je taj koji donosi rizik – vakcina ga odnosi, kaže dr Popović.

Agencija Ipsos, u saradnji sa Udruženjem za javno zdravlje i Laboratorijom za istraživanje individualnih razlika, nastaviće i narednih meseci da prati stavove građana o najaktuelnijim pitanjima u vreme pandemije.

Infodemija ne popušta

Na društvenim mrežama je poplava dezinformacija o navodnim negativnim posledicama vakcinacije, a pozitivni efekti, koji su neuporedivo veći, jednostavno nisu vest. To je posledica infodemije i moramo se izborit da se taj balans promeni u pravcu istine i naučno potvrđenih informacija, kaže dr Popović.

Deset odsto izričito protiv

Dr Iris Žeželj, vanredna profesorka na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kazala je ranije da je važno razumeti da ljudi koji dosad nisu vakcinisani ne čine homogenu skupinu. „Među njima su najbrojniji oni koji su uplašeni i od virusa i od vakcine i odlažu donošenje odluke. Ovo su ljudi zabrinuti sa svoje zdravlje kojima treba pomoći da donesu informisanu odluku i razumeju da odlaganje nije bezbedna opcija – da je svaki dan koji provode nevakcinisani zapravo dan kada su potencijalno izloženi virusu. Druga grupa pogrešno procenjuje da za njih virus nije previše rizičan – u ovoj kategoriji najviše je mladih ljudi koji se uzdaju u svoj imunitet ili zdrav stil života, pa njima treba pomoći da ova uverenja koriguju. Konačno, postoje i oni koji su rešeni da se ne vakcinišu i njihov broj je stabilan, kreće se oko deset odsto“, kazala je profesorka Žeželj.