Više faktora uticalo da veliki broj ljudi poveruje da je kovid izmišljen

Jedno je opsežno istraživanje o stavovima u vezi sa pandemijom koje je uradila organizacija Globsek (GLOBSEC) u devet zemalja centralne Evrope i Zapadnog Balkana, dok je do sličnih rezultata došao i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Prema rezultatima istraživanja BCBP-a, trećina građana Srbije ne veruje ili ima ozbiljne sumnje u postojanje pandemije kovida 19.

Stefan Janjić, glavni urednik portala Fejk njuz tragač, ocenjuje za Danas da postoji više faktora koji su uticali na to da veliki broj ljudi poveruje u teoriju da je kovid 19 izmišljena bolest.

– U isto vreme nas muči ne samo nepoznavanje nauke, već i strah od nauke, pa čak i otpor nauci. LJudi tako postaju spremni da poveruju u različite besmislice koje će im ponuditi privid znanja, pogotovo ako one imaju u sebi nekakav revolucionaristički duh, ako vas ubede da opiranjem maskama, distanci i činjenici da je kovid 19 realan problem prkosite „centrima moći“, „dubokoj državi“, „farmakomafiji“ – ističe Janjić.

On dodaje da sve te besmislice ohrabruju pojedinca da poveruje da možda jeste previše mali da pobedi globalnu urotu, ali da je dovoljno mudar da tu urotu „prozre“ i da se pred njom ne preda.

– Dezinformacije, veliki broj mesija-šarlatana, nizak nivo medijske i naučne pismenosti, anksioznost, zamor, strah – sve su to faktori koji su uticali na to da ljudi zažmure na ono čemu svakodnevno svedoče, jer ne morate biti ni virusolog ni epidemiolog da biste videli koliko je kovid 19 i stvaran i opasan. Toga, nažalost, mnogi postanu svesni tek kad se virus dočepa njihovih pluća – zaključuje Janjić.

Na pitanje odakle dolaze ovakvi stavovi i kako se formiraju, dr Miloš Bojović, član Izvršnog odbora UG „Ujedinjeni protiv kovida“, kaže za Danas da su oni posledica, pre svega, „nedovoljno dobro iskomunicirane epidemije sa građanima“.

– To je bio jedan od najvažnijih poslova koji je trebalo obaviti, jer se protiv ove bolesti najbolje bori prevencijom, a edukacija građana je njen neizmerno važan i neizostavan deo. Niko ne kaže da je taj posao lak, naročito u vreme kada su nove tehnologije omogućile plasiranje najrazličitijih informacija koje su bez ikakvog utemeljenja u stvarnosti. Ali su tradicionalni mediji pre svega televizija morali biti upotrebljeni u svrhu konstantne edukacije stanovništva, svakodnevno i na svim televizijama, kao i svim ostalim kanalima komunikacije – ističe Bojović.

Prema njegovim rečima, umesto toga, nažalost, dobili smo neretko zloupotrebu krize od strane političkih struktura u svrhe samopromocije, ali i vrlo često kontradiktorne informacije koje su prema građanima stizale od strane različitih članova kriznog štaba, i to se odrazilo na građane. Bojović dodaje da je ta „buka“ raznih i svakodnevnih informacija dovela u dobroj meri do toga da rezultati ovog istraživanja budu ovakvi, „jer ljudima je nekad lakše da na pritisak koji osećaju reaguju negiranjem“.

– Drugi, jednako važan razlog, jeste jedna manipulativna propaganda, koja se forsira putem pre svega društvenih mreža, koju sprovodi ono što se se naziva „antivakserskim lobijem“.

To je jedna industrija koja zarađuje preko interneta zahvaljujući ovoj krizi. Plasiraju se najrazličitije informacije koje su u najvećem broju slučajeva neistine i izmišljotine, koje i ne pokušavaju da vas ubede u tačnost izrečenog, već količinom iznetih neistina oduzimaju činjenicama moć – upozorava naš sagovornik.

On dodaje da kada vas konstantno zatrpavaju sa bezbroj mišljenja i stavova na granici opskurnog, postaje iscrpljujuće stalno ih opovrgavati.

– Ne učestvuju svi koji zauzimaju te antivakserske stavove u toj propagandi, ima tu dosta zabrinutog i uplašenog sveta koji je podlegao toj dezinformacionoj taktici. Mediji u potrazi za senzacionalizmom daju prostor osobama koje izvrćući naučne činjenice i obmanjujući javnost prikupljaju za sebe slavu, internet sledbenike i na kraju i materijalnu korist. Nažalost, među ovim opskurnim pojavama na našim medijima ima i lekara.

I mora ostati upamćeno da je sve prethodno navedeno sticano na račun javnog zdravlja. I to je dopušteno. Najteže je boriti se protiv predrasuda. A lako ih je zalivati da rastu – zaključuje dr Miloš Bojović.