Više od polovine mladih je za “jakog vođu i lidera kojeg će narod slediti“

Više od polovine mladih smatra da je „Srbiji potreban jak vođa i lider kojeg će narod slediti“, dok manje od petine podržava uspostavljanje Srbije kao monarhije.

Ovo su rezultati istraživanja o mladima koje je danas na svom sajtu objavila Krovna organizacije mladih Srbije.

Istraživanje je pokazalo da čak šest od deset mladih ne bi sebe umelo da pozicionira na skali levica-centar-desnica, dok među onima koji to umeju da učine postoji balans između levice i desnice.

Gotovo dve trećine ispitanika smatra da je potrebno uvesti kvote za mlade u institucijama, kako bi ta populaciona grupa učestvovala u donošenju odluka. Ulazak Srbije u EU podržalo bi 38 odsto ispitanika, dok 40 odsto daje negativan odgovor.

Više od petine ne radi na poziciji za koju su se školovali

Tek 7,3 odsto ispitanika tvrdi da je potpuno zadovoljno obrazovnim programom u Srbiji, dok je svak peti ispitanik sasvim nezadovoljan.

Među zaposlenim ispitanicima čak je 61 odsto onih koji navode kako ne rade na poziciji za koju su se školovali, a četvrtina smatra da na tržištu ne postoji potreba za njihovim zanimanjem. Čak dve trećine mladih planira da se iseli iz Srbije, a najčešća željena destinacija je zapadna Evropa (47 odsto).

Mladi i društvene mreže

Prema ovom istraživanju, tek petina ispitanika smatra da u Srbiji postoji sloboda medija. Prvi put je u istraživanju za 2019. godinu Instagram pretekao Fejsbuk po zastupljenosti (91,3 odsto naspram 89,9 odsto) nakon čega slede Jutjub, Tviter i Linkedin.

Za interpersonalnu i grupnu komunikaciju se najčešće koriste Instagram DM, Fejsbuk mesindžer, Viber i Vocap. Štampa i TV, u skladu sa globalnim trendovima, beleže sve manju zastupljenost.

Prema istraživanju, mladi čine petinu ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, a najviše nezaposlenih je u regionu Centralne i Zapadne Srbije.

U istraživanju se zaključuje da je veliki broj onih koji nisu zaposleni, ali ni evidentirani u registru Nacionalne službe za zapošljavanje, a učesnici fokus grupa navode da „tržište nije otvoreno za sve i da zapravo jedan deo ekonomije funkcioniše po principu polu-nameštenog sistema, odnosnorada na kombinaciju“

Više od polovine izloženo nekom obliku diskriminacije

Trećina ispitanika navodi da je bila izložena digitalnom nasilju, dok su nasilje u realnom okruženju iskusile dve trećine ispitanika.

Čak 61 odsto mladih je bilo izloženo nekom obliku diskriminacije, a kao najčešće uzroke nasilja mladi navode porodične odnose (4,4/5), društvene odnose kojipromovišu nasilje (4,3) i odsustvo i pad društvenih vrednosti u Srbiji (4,3).

Na pitanje da li nasilje može biti opravdano, 73 odsto ispitanika dalo je negativan, a 27 odsto potvrdan odgovor.