Vlada proširila nadležnost Komisije za istraživanje ubistava novinara na KiM i bivšu SFRJ

Ova odluka doneta je nakon istraživačkog rada i izveštavanja Udruženja novinara Srbije (UNS) o statusu istraga ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na KiM u periodu od 1999. do 2005. godine, prenosi UNS.

„Odluka o proširenju zadataka Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara, doneta je kako bi se kroz koordinaciju službi Republike Srbije, saradnju sa novinarima i kroz saradnju sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara i kako bi se doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu 1991 – 1995. godine, i u kidnapovanjima i ubistvima novinara u AP Kosovo i Metohija u periodu 1.1.1998. do 31.12.2000. godine“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

U njemu stoji i da su „izabrani i novi članovi Komisije koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine MUP-a Srbije“.

Predsednik Komisije Veran Matić za UNS kaže da je Odluka Vlade da se prošire zadaci i mandat Komisije veoma važna za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara.

„Ova odluka je odgovor na podatke Udruženja novinara Srbije o više od 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije u proteklom periodu. I pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i AP Kosovo i Metohija“, kaže Matić.

On ističe da „nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava, policija, i drugih institucija, a posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara“.

„Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP-a predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara. Razotkrivanje sudbine novinara sa prostora Srbije ovim dobija nove mogućnosti“, rekao je Matić, prenosi UNS.

On je dodao da je „u isto vreme, stvoren i sistemski pravni prostor za učešće institucija Srbije u naporima da se rasvetle ubistva i nestanci novinara iz regiona“.

„Nadam se da će i međunarodni Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka prihvatiti da je u Srbiji bilo i drugih žrtava, pored ubistva Slavka Ćuruvije, odnosno da će najzad na svoj spisak nastradalih novinara i medijskih radnika staviti i 16 ubijenih medijskih radnika Radio Televizije Srbije i da će, na taj način, dati bitan doprinos borbi protiv nekažnjivosti, jer bi takvo priznanje omogućilo da se naprave efikasnije akcije u prikupljanju podataka o tome ko je izdao naređenje za bombardovanje jedne medijske kuće, po prvi put u istoriji“, kaže Matić.

On je rekao da prve pomake očekuje u razgovorima o načinima na koje je moguće voditi istrage u slučajevima pet nestalih srpskih novinara na Kosovu i Metohiji, kao i ubistava devet novinara.„Takođe, razgovaraćemo sa kolegama i predstavnicima nadležnih institucija u Hrvatskoj o istragama koje su rađene ili nisu postojale u slučajevima ubistava naših kolega za vreme ratnih operacija“, kaže Matić i dodaje da je „nekažnjivost i regionalni i globalni problem.

„To je atak na istraživačko novinarstvo, odgovor organizovanih kriminalnih grupa na razotkrivanje nacionalnih i međunarodnih pokušaja da kriminal nametne sopstvenu moć“, rekao je Matić.

On kaže da je „zbog toga važno da izgradimo mehanizme koji će omogućiti da se suprostavimo napadima na novinare, i van granica naših država… Možda je najbolji primer za neophodnu saradnju slučaj ubistva Ive Pukanića. Taj slučaj govori plastično o potrebi da sarađujemo jer se dogodio u Hrvatskoj, a u ubistvu i njegovom planiranju, učestvovali su i pravosnažno osuđeni građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i još uvek nije otkriven nalogodavac, koji bi mogao biti iz neke pete zemlje“, rekao je Matić.

On ističe da je „nemoguće očekivati da je sve slučajeve moguće rešiti preko angažmana jedne Komisije, ali je veoma važno da se uspostave mehanizmi koji su pokazali svoju efikasnost i na širem planu, u okvirima pravnih standarda i uz snažno izraženu političku volju da se razjasne sudbine ubijenih i nestalih novinara“.

„Ova aktivnost je veoma važna u vremenu kada raste broje pretnji i napada na novinare, i kada imamo rast procenata nekažnjivosti. Svaki nerešeni napad na novinare predstavlja novo ohrabrenje, dok svaki napor u rešavanju tih slučajeva predstavlja temelj za sprečavanje takvih napada u budućnosti“, rekao je Matić.