Javna preduzeća bi radije platila kazne nego poštovala zakon

Sa ovakvim odnosom suočavaju se ne samo novinari kada žele da javnosti prenesu informacije ili sporne poteze državnih firmi, nego i građani i nevladine organizacije kada su im podaci potrebni za kreiranje šire slike o poslovnom ambijentu ili stanju demokratije u srpskom društvu.

– Javna preduzeća i društva kapitala u javnom vlasništvu učestalo skrivaju informacije o svom radu od javnosti. Ponekad im se, čak više isplati da plate kazne za skrivanje informacija nego da ih objave. Na primer, od 2010. do 2018. godine, samo četiri preduzeća – rekordera po broju izrečenih novčanih kazni zbog nepostupanja po nalogu Poverenika, Er Srbija, Železnice, Srbijagas i Telekom, uplatila su po tom osnovu u budžet oko 15 miliona dinara, a trećina tog iznosi potekla je iz kase Er Srbije. Naravno, prvo postavljeno pitanje u takvim situacijama je zbog čega se državne firme tako ponašaju, šta je motiv za odbijanje da se postupi po nalogu Poverenika, odnosno šta to oni skrivaju od javnosti koja ima pravo da zna detalje njihovog poslovanja – kaže u razgovoru za Pravo Danas Uroš Mišljenović, rukovodilac programa u organizaciji Partneri Srbija koja je tokom ove godine sprovela istraživanje o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.

Prema rečima našeg sagovornika, do sada su kazne zbog nepostupanja po zakonu, koje izriče Poverenik za informacije od javnog značaja, bile novčane, niske i njima nije bilo obuhvaćeno odgovorno lice.

Praktično, kada medij, neka NVO ili građanin zatraže podatke ili objašnjenje od javnog ili državnog preduzeća, a ono to ne dostavi, postoji opcija žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja.

Kada ta institucija donese rešenje kojim obavezuje firmu da tražene podatke dostavi, a ona to ipak ne učini, izriče se novčana kazna a obaveza dostavljanja informacija i dalje ostaje.

Kada i pored plaćene kazne, koje se obično kreću od 20.000 pa do 200.000 dinara, podatak ne stigne, stranka ili Upravni inspektorat pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu postupa po intervenciji koju inicira Poverenik.

– Kada kaznu izriče Poverenik, ona se odnosi samo na pravno lice. Kada dođe do prekršajnog suda, onda ona obuhvata i odgovorno lice u tom preduzeću, direktora. Ali, u oko 50 odsto slučajeva kazne su na zakonskom minimumu, iznose nekoliko desetina hiljada dinara, a mnogo veći problem je i to što svaka treća ne stigne do kraja jer u međuvremenu predmet zastari – kaže Mišljenović.

A kada javna preduzeća i društva kapitala u javnom vlasništvu prikrivaju podatke o svom radu, građani su prinuđeni da se okrenu drugim izvorima informacija.

Naime, neki od podataka i dokumenata mogli bi da se dobiju i posredno, kada se kontaktiraju institucije zadužene za kontrolu određenih segmenata poslovanja, odnosno one koje na osnovu svojih nadležnosti mogu doći u posed određene dokumentacije o radu javnih preduzeća i društava kapitala u javnom vlasništvu.

Nažalost, sve češće i one postavljaju branu na taj vid polaganja računa građanima.

To potvrđuje i iskustvo NVO Partneri Srbije, koje se obratilo Državnom pravobranilaštvu i zatražimo predloge određenih ugovora i drugih akata određenih javnih i državnih preduzeća, kao i mišljenja koje je Pravobranilaštvo u obavezi da da o tim aktima.

Državno pravobranilaštvo prvo je odbilo da dostavi svu traženu dokumentaciju, tvrdeći da kao zakonski zastupnik ne može informacije o zastupanim subjektima davati trećim licima bez njihove saglasnosti, kao i da je zaštita interesa Republike Srbije pretežnija u odnosu na interes javnosti da zna i ima uvid u traženu dokumentaciju.

– Obratili smo se Povereniku, koji je utvrdio da je stav Pravobranilaštva „bez uporišta u zakonu“, jer nisu dokazali da bi objavljivanjem traženih informacija mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom. Poverenik je potvrdio stav Partnera Srbija da se tražene informacije odnose na ugovore, pravna akta i mišljenja u vezi sa radom društava kapitala i javnih preduzeća, koji kao informacije koje govore o radu organa javne vlasti, treba da budu dostupne javnosti – objašnjava Mišljenović.

On dodaje da je nakon rešenja Poverenika, Pravobranilaštvo je dostavilo deo tražene dokumentacije – svoja mišljenja na predloge ugovora koje su sklopila ta preduzećima i društva kapitala, ali ne i same ugovore.

Javna preduzeća i institucije

Partneri Srbija sproveli su istraživanje o tome koliko odgovorno državna i javna preduzeća postupaju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno koliko su otvorena za interesovanje koje javnost pokazuje za njihov rad. U monitoringu je bilo 11 preduzeća – EPS, Telekom, Telus (ćerka firma Telekoma), Er Srbija, Putevi Srbije, Park prirode Mokra gora, Železnice, Krušik, Zavod za ispitivanje oružja, Srbijagas ili CIP, a reč je pravnim licima koja predstavljaju neke od najupornijih kršilaca tog Zakona. Takođe, istraživanje je nastavljeno kroz alternativne izvore podataka, odnosno koliko je o poslovanju ispitivanih pravnih lica moguće saznati od državnih institucija. Obuhvaćeni su Prekršajni i Privredni sud u Beogradu, Komisija za zaštitu konkurencije, Državna revizorska institucija, RATEL, Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, četiri ministarstva – unutrašnjih poslova, privrede, finansija i za rad i zapošljavanje, kao i Državno pravobranilaštvo, Sekretarijat za poslove komunalne milicije u Beogradu, Uprava za javne nabavke i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Telekom ignoriše državne organe

Telekom Srbija već godinama odbija da prihvati da je obveznik Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iako je jedinstveno mišljenje nadležnih institucija da jeste. To je potvrđeno kroz odluke Poverenika, Upravnog inspektorata, Upravnog suda, Prekršajnog suda u Beogradu kao i Apelacionog prekršajnog suda. Motivi iza skrivanje informacija od javnosti mogu biti različiti, ali je takvoj praksi jedno zajedničko – kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.