Mogens Bličer Bjeregard: Vlast legalizuje napade na novinare

Oni su zastrašeni i medijima postaje nemoguće da rade u uslovima takvih napada političara, jer ako sa najvišeg nivoa stižu jasni pritisci onda će i ostali ljudi osetiti da mogu tako da se ponašaju. Vođe postavljaju standarde, zaključuje Mogens Bličer Bjeregard, predsednik Evropske federacije novinara (EFJ), u specijalnom intervjuu za Danas.

Predsednik EFJ došao je iz Danske u Beograd kako bi učestvovao na konferenciji „Medijske slobode i autorska prava“ koju su organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Misija OEBS u Srbiji, gde je predstavljena i hronika napada na novinare. Uoči konferencije, Bjeregard je u razgovoru za naš list komentarisao i broj slučajeva napada na novinare, ističući da se takve stvari najčešće dešavaju u zemljama u kojima političari ne vole kritiku i ne shvataju da je ona deo demokratije.

– Glavni problem u Srbiji je što i dalje vidimo mnogo nasilja, pritisaka na medije, nerazrešenih slučajeva napada na novinare, to i dalje predstavlja veliki izazov, naveo je on.

* Poslednji i najozbiljniji slučaj napada na novinare je paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Videli smo da je o tome pričao i predsednik Vučić na panelu o medijskim slobodama na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu i par dana nakon toga je uhapšen i osumnjičeni nalogodavac, predsednik opštine Grocka.

– Pozdravljam to hapšenje i zaista je veoma važno da naglasimo koliko se retko, i u drugim zemljama, vidi da nalogodavci i inspiratori takvih zločina zaista budu privedeni pravdi. To je svakako jedno od poboljšanja.

* Hapšenje je prvi korak, sada očekujemo da vidimo epilog, sudski proces i kazne. Kada uzmete u obzir koliko je vremena bilo potrebno da se neki drugi slučajevi razreše, koliko je dugo trajalo suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, da li mislite da naš sistem ima kapacitet da dovede do kraja slučaj Jovanović?

– Mi smo i u ranijim posetama Srbiji naglašavali da stari slučajevi moraju da se razreše ali i dalje se ne vide pomaci, postoji 18 nerazrešenih napada na novinare i dalje imate situaciju u kojoj se to zanemaruje. Nadamo se da će slučaj Jovanović biti početak novog pristupa i podstičemo vlasti da ovo shvate ozbiljno. Kada postoje verbalni napadi na novinare, to je prvi korak narušavanja slobode medija, a posebno kada ti napadi dolaze od strane vlasti. Vlast kreira okruženje u kome se legalizuju napadi na novinare, što vodi do ozbiljnijih slučajeva koji se u najgorem scenariju završe ubistvom. Vođe država, političari, svi predstavnici vlasti, u obavezi su da štite novinare. Umesto toga, neretko vidimo da ih napadaju i kritikuju pozivajući se na slobodu govora.

* Političari u Srbiji često koriste tu slobodu govora kao izgovor da nazivaju novinare stranim agentima, plaćenicima, neprijateljima države, šta možemo da učinimo povodom toga?

– Često to rade i važno je da budu oprezni i uvide koje su posledice toga. Ne treba nam da političke vođe edukuju novinare, da ih uče svom poslu ili ih verbalno napadaju, već da štite novinare, to je njihova dužnost. A mi znamo da je naša obaveza da budemo etični, tačni, izbalansirani, o tome mi sami moramo da vodimo računa.

* Mislite li da mediji u Srbiji znaju koje su njihove obaveze i odgovornosti u tom pogledu? Mi imamo klimu u kojoj su mediji podeljeni, sve je više prorežimskih medija koji postaju promoteri vlasti, kako to promeniti?

– Moj savet je da se uverimo da svi mediji potpadaju pod samoregulaciju – da poštuju profesionalna tela kao što je Savet za štampu i da se služe etičkim standardima. U suprotnom oni sami ostavljaju prostor vlastima da njima upravljaju i pokušavaju da ih regulišu. Moramo da pokažemo da smo sposobni da to sami uradimo.

* Oko regulacije medija, posebno uz narastajuću pojavu lažnih vesti, vodi se velika polemika na globalnom nivou, ne samo kod nas. Šta mislite, koji je najbolji model za borbu protiv ovog trenda?

– Prvo moramo da se otarasimo termina „lažne vesti“, to je logička greška jer ako je nešto lažno onda to nije vest, to je propaganda, dezinformacija. Prvo to moramo da definišemo, a onda je najbolji način za borbu protiv tih laži – održavanje visokih novinarskih standarda, samoregulacija, i medijsko opismenjavanje javnosti.

* A koja je uloga države i vlasti u tome?

– Da ne pokušavaju da prave još jedan sistem koji će dodatno proveravati novinare. Vlast mora da se uzdrži od prosuđivanja da li su nešto lažne vesti jer je sve češće da oni pročitaju nešto što im se sviđa, što im ne ide u prilog i onda to jednostavno nazovu lažnim vestima. To je nedopustivo, ako imaju neke zamerke i žalbe, mogu da ih upute savetima za štampu a ne da sami donose presude novinarima.

O karikaturama i političarima

* U Srbiji smo imali jedan vrlo upečatljiv slučaj krajem prošle godine, kada su svi političari presuđivali i osuđivali list Danas zbog objavljivanja Coraxove karikature sa likovima Hitlera i Gebelsa koji drže u rukama narodne poslanike, predstavnike vladajuće partije. Kako mediji mogu da se zaštite od ovakvih napada vlasti?

– Tako što će ispričati priče koje moraju da budu ispričane. Tu se opet vraćamo na kvalitet novinarstva – da je neophodno reći sve informacije, biti transparentan. Znate da ja dolazim iz zemlje u kojoj su karikature prilično popularne, to je deo komentara u novinama koji ne treba preispitivati. Jako je važno da karikaturisti imaju potpunu slobodu da rade svoj posao, oni čine medijsku sliku potpunom. Kod nas u Danskoj je to normalno i političari to prihvataju. Naš premijer našao se na nekim karikaturama i mnoge od njih kritikovale su politiku prema izbeglicama, ali niko iz vlasti nije pokušao da interveniše ili nazove to neprimerenim.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.