Srbija mora da usvoji Zakon o istopolnom partnerstvu

Ono što bi značajno poboljšalo njihov položaj jeste Zakon o istopolnom partnerstvu, koji je u skladu sa Strategijom za prevenciju diskriminacije 2013-2018. trebalo odavno doneti.

Ovaj pravni okvir bi LGBTI osobama omogućio pre svega zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Kako se ne smatraju članovima porodice, iako faktički to jesu, istopolni parovi još uvek nemaju prava da jedan drugog posećuju u bolnici, niti da u specifičnim okolnostima donose odluke u ime partnera/ke.

Tada medicinsko osoblje mora da zove njegovu/njenu porodicu koja se, čest je slučaj, davno odrekla svog člana zbog homoseksualnosti. Nemaju prava ni na posete u zatvoru, niti da naslede zajednički stečenu imovinu ili penziju, na zdravstveno osiguranje preko partnera/partnerke i sve ostalo što se u heteroseksualnim brakovima podrazumeva, dok se o usvajanju i odgajanju dece i ne govori.

– Priča o zajedničkoj deci je u drugom planu, a to je zapravo jako važno jer vi zabranjujete nekome da ima decu. U Srbiji, kao što znamo, postoje istopolni parovi koji imaju decu, ali zakonom nije regulisano starateljstvo za slučaj razvoda, niti pristup institucijama za pružanje podrške porodici kao i zaštite od nasilja u porodici, kaže Marjana Majstorović, pravnica i advokatica lezbejskog udruženja Labris, koje je organizovalo debatu o istopolnom partnerstvu u zakonskim okvirima.

Labris je 2010. godine izradio prvi nacrt Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama s namerom, kako je na tribini istakla Maja Šenk, da pokrene diskusiju o pravima LGBT osoba upozna predstavnike/ce vlasti sa predloženim modelima zakona. Međutim, iako je isprva možda i bilo političke volje, vrlo brzo su vlasti zanemarile ove predloge. Majstorović je podsetila da je Zakon o zabrani diskriminacije usvojen 2009. i da je tada formirana radna grupa koja je izradila Strategiju za prevenciju diskriminacije 2013-2018, i dugački Akcioni plan u kome se tačno definiše ko je zadužen za šta da radi.

– Jedan od zadataka prema planu bio je da Ministarstvo za rad i socijalna pitanja oformi radnu grupu za izradu nacrta zakona o istopolnim partnerstvima i da se usvoji. Mi smo sada u 2019, naglasila je Majstorović.

Ipak, kako smatra, najviše treba raditi sa javnošću, jer građani i građanke zapravo ne razumeju šta se pod pravima LGBTI osoba podrazumeva.

– Heteroseksualno stanovništvo misli da se tim zakonima traže neka dodatna prava. LGBTI ne traži posebna prava, nego ista. Tako mi sa apstraktnog polja prava treba da prebacimo ovaj problem na polje života, jer zakon nema smisla ako se u praksi ne primenjuje, navela je Majstorović i naglasila da Srbija prema međunarodnim dokumentima i kao potpisnica Konvencije o ljudskim pravima taj zakon „mora da donese“.

LJubav je zakon

Labris 2013. pokreće kampanju „LJubav je zakon“, sa ciljem da informiše javnost o problemima istopolnih zajednica zbog nepostojanja pravne regulative. U okviru te kampanje snimljen je spot u kome LGBT govore zašto im je zakon važan: „Zakon o istopolnom partnerstvu treba doneti jer bih volela da nasledim imovinu koju smo partnerka i ja sticale“; „Ako dobijem otkaz, da mogu da imam zdravstveno osiguranje preko svog partnera“; „Da mogu sa svojim partnerom da uzmem kredit za stan“; „Želim da se poštuje moj privatni život i da imam prava na izgradnju zajedništva sa dečkom i van naša četiri zida“.

Tajvan

Poslednja zemlja koja je usvojila zakon o istopolnom partnerstvu, i to nedavno, jeste Tajvan, koji je time postao prva azijska zemlja koja omogućava registraciju LGBTI parovima. Prema izveštaju ILGA, 70 država u svetu kriminalizuje istopolne veze, 123 države članice UN su dekriminalizovale, a 85 država pruža zaštitu. Brak ili registraciju istopolnih parova obezbeđuje 47 zemalja, dok 24 države izjednačavaju partnerstvo s brakom. Najveći problem predstavljaju teritorije Azije, Afrike, delova Latinske Amerike i Karipskih država.

Od balkanskih zemalja, Crna Gora trenutno izglasava zakon o istopolnim zajednicama. Slovenija je pitanje LGBTI brakova odavno regulisala, kao uostalom i Hrvatska, koja se, međutim, suočava sa brojnim problemima jer je taj zakon donet na brzinu i bez rasprave, kao što je kod nas slučaj sa Zakonom o zabrani diskriminacije.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.