Tanjug ignoriše nalog Poverenika da obelodani svoje dugove

Poverenik je, naime, ostavio Tanjugu rok od pet dana da sve ove podatke dostavi redakciji Danasa nakon što smo tom telu uputili žalbu protiv novinske agencije koja je u vlasništvu države, te kao takva podleže interesovanju javnosti za njeno poslovanje, a nije nam dala nikakav odgovor na pitanja o njenom finansijskom poslovanju.

Interesovanje za ova pitanja produbljuje se time što je Tanjug, uredbom Vlade Srbije koja je doneta 2015. godine, trebalo da prestane da postoji, a ova medijska kuća i dalje proizvodi i prodaje vesti, dobija velike sume novca od javnih preduzeća i državnih organa, dok pritom istoj toj državi duguje značajne iznose na konto poreza i drugih dažbina.

List Danas je od Tanjuga zatražio informacije o njihovim dugovanjima po osnovu neplaćenih poreza prema nadležnim državnim organima na gradskom i republičkom nivou, podatke o tome kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu raspolažu, ali i na osnovu kojih dokaza o vlasništvu je ta agencija založila vredna umetnička dela Sekretarijatu za javne prihode Grada Beograda.

Od uprave novinske agencije juče smo bezuspešno pokušavali da dobijemo odgovor da li će postupiti po nalogu i dostaviti nam odgovore na sva pomenuta pitanja. Niko od službenika Tanjuga sa kojima smo kontaktirali nije znao o kakvom se zahtevu radi, iako je Danas o tome pisao u više navrata. Ni sa direktorkom Brankom Đukić, koja bi morala biti obaveštena o ovom zahtevu, nismo mogli da stupimo u kontakt jer je, kako su nam preneli, bila na sastancima.

Nakon što je Poverenik uvažio našu žalbu, Tanjug je trebalo da odgovori u roku od pet dana od prijema rešenja, a da tom telu u roku od sedam dana podnese izveštaj o izvršenju rešenja. Kako nijedan od ovih uslova Tanjug nije ispunio, danas će podneti Povereniku Predlog za izvršenje donetog rešenja. Predstavnici Tanjuga su, inače, u svom izjašnjavanju Povereniku prvo naveli da im predmetni zahtev nije ni dostavljen, a onda su se pozivali na to da je zahtev, koji navodno nisu dobili, nejasan, te da „tražene informacije ne potpadaju pod okvir Zakona, jer u konkretnom slučaju nije reč o informacijama koje se odnose na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine“ dodavši da Danas ovim zahtevom „zloupotrebljava“ pravo na pristup informacijama od javnog značaja.

Ipak, nijedno od ovih opravdanja Poverenik nije uvažio, već je u obrazloženju rešenja u korist Danasa navedeno da postoji opravdani interes javnosti da zna ovakve informacije jer se tiču rada organa vlasti.

Umetničkim delima odlažu plaćanje poreza

Povod za sva ova pitanja bili su nejasni uslovi pod kojima je agencija Tanjug založila vredna umetnička dela u korist Grada Beograda kako bi odložila plaćanje poreskog duga od 5,7 miliona dinara. Ovaj dug nastao je za korišćenje državnog zemljišta, izvestio je CINS, otkrivši pritom da Tanjug ima pravo na korišćenje njiva i objekata u beogradskim opštinama Čukarica i Zemun. Kako javno preduzeće Tanjug može da poseduje imovinu – koristi državno zemljište, i daje u zalog umetnička dela, još uvek nije jasno.

Dobili 114 miliona dinara od države

S druge strane, Tanjug je za sve vreme od kada je trebalo da bude ugašen, samo od komercijalnih ugovora sa državnim institucijama, koje dobija po povlašćenim uslovima, zaradio više od 114 miliona dinara, otkrio je CINS.

Prodaja brenda za dugove

Tanjug je posle neuspešne privatizacije ugašen 31. oktobra 2015. po Zakonu o javnom informisanju, ali uprkos tome nije prestao da emituje vesti. Navodno, država je bila nemoćna pošto rukovodstvo tog javnog preduzeća nije podnelo završni račun za 2015, što je preduslov za promenu „statusa“, odnosno formalno gašenje u APR. Danas je nedavno došao do saznanja da bi agencija mogla biti prodata, i to samo kao brend, čime bi se, kako su objasnili stručnjaci, mogla namiriti zaostala dugovanja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.