U Srbiji pod Vučićem nije bezbedno biti novinar

Takvi su bili slučajevi kampanje protiv novinarke Tamare Skroze koja se danima vrtela na TV Pink, oblepljivanja vrata Nezavisnog udruženja novinara Srbije natpisima „udruženje neprijatelja Srbije“ ili to što je MUP prvo odbio zahtev belgijskog novinara, dopisnika iz Srbije Filipa Bertinšampa za privremenu dozvolu boravka i pretio proterivanjem zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti, kaže Paulina Ades-Mevel, šefica kancelarije Reportera bez granica za Balkan, za Danas.

Ona dodaje da je ovo, „nažalost, uznemirujući trend u kome ni Srbija nije izuzetak“.

– Ovakve pojave su prisutne u demokratijama u razvoju ali čak i u Sjedinjenim Američkim Državama. U slučaju Srbije problem je i to što su nezavisni mediji slabi. Većina istraživačkih priča nastaje u okviru onlajn izdanja a nemaju svi građani pristup internetu, naglašava Ades-Mevel.

* Poslednji izveštaj Reportera bez granica „Indeks slobode medija u svetu za 2018“ pokazuje da je Srbija pala za 10 mesta po stepenu slobode medija u odnosu na prošlu godinu. Koliko je ovo zabrinjavajuće i kako možemo da popravimo tu poziciju?

– Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, Srbija je postala zemlja u kojoj je nebezbedno biti novinar. Ovo je jasno iz alarmantnog broja napada na novinare koji nisu istraženi, razrešeni ili kažnjeni, kao i agresivnih orkestriranih kampanja prorežimskih medija protiv istraživačkih novinara. Srbija želi da se učlani u Evropsku uniju, ali za sada uporno krši sve evropske standarde u slobodi medija. To se vidi i iz iskustva novinara na terenu. Pojedini hrabri novinari nastavljaju da pokrivaju opasne teme kao što su kriminal i korupcija, ali njihova saznanja se uglavnom objavljuju u onlajn medijima koji imaju ograničen domet. RSF je ukazao i da su sukobi između političara i medija, visoka koncentracija vlasništva u medijima i nedostatak pluralizma u štampanim, ali i elektronskim medijima, veliki razlozi za brigu.

* Mislite li da su političke vođe u Srbiji ali i drugim sličnim režimima svesni važnosti slobodnih medija za demokratiju i zašto žele to da naruše?

– Teško je govoriti o motivima drugih ljudi, ali sigurna sam da su srpski političari svesni značaja slobode medija onda kada RSF uputi kritike na stanje u medijima u državi. Predsednik Vučić je ove godine barem dvaput komentarisao navode i izveštaje Reportera bez granica – kada smo podržali belgijskog novinara Filipa Bertinšampa, kome su vlasti pretile proterivanjem iz Srbije, i kada smo objavili indeks medijskih sloboda.

* Šta biste označili kao najvažniju medijsku reformu koju Srbija mora da sprovede kako bi se približila evropskim standardima?

– Jedna od najvažnijih stavki je usvajanje medijske strategije koja je trenutno u izradi. Nacrt strategije koja je predložen početkom godine i koji su medijski stručnjaci kritikovali je napušten. Uznemirujući je i novi nacrt zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, a veliki problem su i pritisci na medije, posebno one lokalne koji su prilično slabi. Zato Reporteri bez granica osuđuju ono što se desilo „Vranjskim“. Takođe, državni konkursi za sufinansiranje medija su veoma sporni, postoje izveštaji o dodeli novca „podobnim“ medijima, ili onima koji su tek osnovani, ili se uopšte ne bave medijskim poslom.

Šta znači Poglavlje 23 za medije

Kao što je navedeno i na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, „otvaranje pregovora za poglavlja 23 i 24 podrazumeva da Republika Srbija intenzivno otpočne proces usklađivanja sa evropskim vrednostima i standardima u oblastima od ključne važnosti za svako društvo i naše građane. Prvenstveno u oblasti pravosuđa, antikorupcije, poštovanja osnovnih manjinskih prava, slobode medija, kao i u oblasti bezbednosti, prvenstveno u oblasti organizovanog kriminala, terorizma, migracija, politike azila, izdavanja viza i saradnje u drugim oblastima“. To znači da srpski mediji moraju da ispune standarde Evropske unije, a vlasti su te koje treba da se pobrinu da se to i desi.

Novinari neće novac ministarstva

Beograd – Novinarska i medijska udruženja (NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM) odlučila su da ne prihvate novac koji im je dodeljen na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, jer smatraju da je „konkurs bio u potpunosti nelegitiman i što su o dodeli sredstava odlučivali nestručni i nekredibilni ljudi sa jasnom političkom agendom“. Novinarska i medijska udruženja u zajedničkom saopštenju ukazuju da rade u veoma teškim uslovima i neprijateljskom okruženju, o čemu svedoče i brojni međunarodni izveštaji. Uprkos tome, odluku da ne prihvate novac koji im je dodeljen na konkursima ministarstva donela su u znak „protesta zbog toga što se katastrofalna praksa konkursnog sufinansiranja sa lokalnog nivoa preselila na republički“. Prema saopštenju, konkurs su obeležile brojne nepravilnosti i nezakonitosti, od postupka i procedure izbora i rada članova konkursnih komisija, do toga da je novac građana namenjen javnom interesu otišao u najvećoj meri u medije bliske vlasti koji rade potpuno suprotno javnom interesu. Novinarska i medijska udruženja smatraju da su o tome pretežno odlučivali „predstavnici fantomskih udruženja povezanih sa vlašću i anonimni ‘medijski stručnjaci'“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.