Snježana Milivojević: Zato što mediji nisu slobodni, nema uslova za poštene izbore

RTS čuva privid pristojnosti, bezbojnog informativnog biltena u kome ima i „nekoliko grama“ dokumentarnog programa ili kulture. Novinarima koji drže do profesije jedino utočište ostaje „novinarstvo niotkuda“, kad nešto ne mogu da prećute ostaje ređanje činjenica bez ikakvog vrednosnog ili idejnog kompasa. Ovog proleća tri puta su se sa adresa RTS-a javno oglasili povodom kritika koje su im upućene. Jedan odgovor pisao je direktor, jedan je bio nepotpisan, a jedan je uputio predsednik Upravnog odbora. Bez obzira kome su odgovarali, opozicionom političaru, članovima akademske zajednice ili stručne javnosti, pisali su isti odgovor – bahat, agresivan i neosnovan. Svi su pisali onako kako vlast baš voli, spremni da RTS brane od javnosti i da odmah unište svaku pomisao na pristojan razgovor. TV Pink je već pre nekoliko godina postao „privatni javni servis“ koji ima drugu ulogu: za najširu publiku treba da obesmisli javni interes u informisanju i da diskredituje ideju medijske nezavisnosti komercijalnih medija. Dakle, nacionalne televizije imaju izbor ili „neutralna podrška“ ili besramno navijanje za vlast. U ovoj podeli medijskih poslova tabloidi proizvode đubre, naizmenično zasipaju javni prostor lažnim vestima i uništavaju biografije i reputacije kritičara vlasti. Zato što mediji nisu slobodni, ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore, kaže u razgovoru za Danas profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević i dodaje da je na razgovore o boljim medijskim uslovima „pristala čak i vlast iako je sve učinila da se oni ne promene“.

Kako Milivojević navodi, mediji su zarobljeni, jer su aktuelnoj vlasti vlasti glavni instrument politike i služe joj za proizvodnju pristanka, pa umesto medijskog pluralizma postoji oštra polarizacija.

– To znači da nema javnih debata nego konflikti izlaze u javnu sferu bez mogućnosti da se racionalno reše. Pluralizam je različitost pozicija i glasova koji podstiču debate dok je polarizacija udaljavanje razlika, čak i njihova ekstremizacija, uz produbljivanje jaza između njih. Zato polarizovani mediji cepaju javnost, blokiraju umesto da omogućavaju razgovor i postizanje dogovora o razlikama. Ta polarizacija je još i veoma asimetrična zbog ogromne nejednakosti u resursima koje imaju režimski i nezavisni mediji. Oni prvi proizvode manipulativnu, drugi grade kritičku javnost. Ovim prvim bliski odnosi sa vlašću garantuju pristup fondovima, oslobađanje od poreza, kredite, oglase, javne tendere pa čak i pristup događajima i informacijama od javnog značaja. To se vremenom pojačava pa danas lojalni i kontrolisani mediji čine većinu medija a oni kritički izgurani su na marginu. Tamo su meta konstantnih napada, proglašavaju se za političke neprijatelje, blato i tajkunske medije. Konstantno se ekonomski slabe, podriva im se poverenje i ruši ugled, dodaje Milivojević i objašnjava da polarizacija sprečava debatu, dok asimetrija guši kritičnost, što za rezultat ima medijski ambijent u kojem „mediji ne kritikuju vlast nego vlast napada medije“. S druge strane, ta diskreditacija medija je važna zato što se sejanjem nepoverenja ratuje protiv istine i kreira svet alternativnih činjenica, lažnih vesti i postistine.

– Mediji su jedna od ključnih institucija kritičke javnosti a bez njih nema znanja o realnosti niti pitanja odgovornosti. Kada se podrije poverenje u njih, ni jedna afera ne dobija rasplet, a umesto ozbiljnog istraživačkog novinarstva, režimski mediji proizvode „skandale“. Takav medijski ambijent kreiran je u etapama, čak se može pratiti od krize do krize. Od poplava 2014, preko Savamale 2016, do korone 2020, krize su se menjale, ali je njihovo rešavanje obeležio konstantni pad demokratije i urušavanje slobode medija. Građani su sve više znali o „uspesima vlasti“ a sve više ostajali bez medija i institucija koje to mogu da objektivno provere. To znači da su se i izborni uslovi sve više pogoršavali, uprkos izbornim pravilima, do situacije u kojoj je izborno nadmetanje izgubilo smisao. Danas čak i najodanije pristalice više ne glasaju za partiju ili njena obećanja, nego se javno pozivaju da glasaju za čoveka koji uopšte nije kandidat na izborima, navodi Milivojević.

U tom kontekstu, dodaje naša sagovornica, RTS je „na profesionalnoj, programskoj i institucionalnoj nizbrdici“. Zbog značaja javnog servisa on dobija veću međunarodnu pomoć ali je i pod većom pažnjom međunarodnih monitora demokratije.

– Uprkos tome, zapitate se šta ta velika informativna redakcija proizvodi? Kako je moguće da najveća medijska kuća u zemlji proizvede najmanje izbornog programa među nacionalnim televizijama? Kao javni servis, RTS ima najveću obavezu prema javnosti a sa tolikim resursima trebalo bi da je uzor originalnosti i profesionalna inspiracija drugima. Umesto toga ni jedna zanimljiva emisija, ni jedan novi, kreativni napor da se progovori savremenijim medijskim jezikom. Poslednjih dana kampanje u emisiji u kojoj je učestvovala predstavnica liste 1 od 5 miliona video se sav zajednički trud uložen da se učešćem na izborima ništa ne pomeri: član vladajuće partije koji je očigledno dobio nalog da se prema opoziciji ponaša pristojno jedva se uzdržava, nekadašnji opozicionar sa podsmehom sluša njene kritike a novinarka samo brine da neka teška reč na račun vlasti slučajno ne omakne. Ta tužna studijska epizoda je dokaz kako bi mogla da izgleda debata kada bi je u studiju javne televizije bilo. Nekoliko dana pre toga, u završnoj izbornoj debati učestvuje šest političara i moderator, i kao i toliko puta pre, svima je normalno da o demokratiji, jednakosti i budućnosti razgovara „muški klub“, konstatuje Milivojević.

Poslednjih godina ubrzano se gradi i mreža botova, lažnih sajtova i „uglednih“ tviteraša koji usmeravaju saobraćaj na društvenim mrežama, napadaju označene kritičare ili generišu popularnost u sajber svetu.

– Noviji podaci govore da se oko 30 odsto građana Srbije informiše na društvenim mrežama, što je više nego onih koji se informišu iz dnevnih novina, njih oko 20 odsto. Ipak, i dalje je najviše onih kojima je glavni izvor vesti i dalje televizija, više od 80 odsto građana. Ali zahvaljujući tehnološkim mogućnostima, međusobnom povezivanju i aktivnostima botova, oni se sve više usmeravaju ka istom sadržaju. Ova propaganda više ne prodaje nikakvu ideju ili cilj, već mobiliše „podršku na zahtev“ i po potrebi širi konfuziju u kojoj ne samo da o ključnim vrednostima nema konsenzusa, nego nikakav konsenzus i nije moguć, kaže Milivojević i dodaje da se takvim „umrežavanjem propagande“ stvara hibridni ambijent tipičan za „nove autokratije“ koji koriste populistički lideri širom planete, recept koji se „lako prepisuje“ čak i ako ima razlika u kulturnim i političkim kontekstima među zemljama.

Ipak, profesorka Milivojević naglašava da snagu i ugled domaće novinarske zajednice, one koja ostaje izvan ovog kalupa vlasti, srećom potvrđuju i nagrade koje malobrojni profesionalni mediji i novinari i novinarke redovno dobijaju.

– Baš oni koje ovde prećutkuju ili napadaju. Anu Lalić koja je zbog svog rada u vreme pandemije kovid 19 bila uhapšena Reporteri bez granica svrstali su među 30 svetskih heroja informisanja u toku pandemije. Tako je bilo i kad su najveće profesionalne nagrade dobijali Krik ili Cins ili Birn, zaključuje sagovornica Danasa.

Na delu „Orbanov model“ kontrole medija

– Srbija pada na svim listama koje beleže razvoj demokratije i posebno slobode medija, čak i na indeksu Zemlje u tranziciji koji se odnose na 29 bivših komunističkih zemlja, gde je negativna konkurencija prilično oštra. Među evropskim zemljama po padu slobode medija Srbija se poredi samo sa Poljskom i Mađarskom, sa kojom se ovde održavaju nikada bolji prijateljski odnosi i sasvim ignorišu glasne kritike na „Orbanov model“ kontrole medija. Dug je spisak pada medijskih sloboda i urušavanja demokratije koji vodi od 2012. do ove kampanje u kojoj se, prvi put posle 2000, ne postavlja pitanje ko ima podršku većine, nego da li su izborni uslovi narušeni toliko da više ne omogućavaju smenjivost vlasti, kaže Snježana Milivojević.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.