Vladika Irinej ima crnu listu nepodobnih

To je poručio juče patrijarh srpski Porfirije (Perić) posle svete arhijerejske liturgije i Priziva Svetog Duga u Svetovskom hramu na Vračaru, kojima je započelo majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC.

Sabor se u redovnom sazivu nije sastajao dve godine, najpre zbog odbijanja Svetog arhijerejskog sinoda da uprkos zahtevu grupe arhijereja tokom jeseni 2019. i početkom 2020. zakaže zasedanje najvišeg crkvenozakonodavnog tela SPC, a potom je problem bila pandemija virusa korona. Ne računajući izborni Sabor 18. februara, ovo je prvo majsko zasedanje u zagrobnoj kripti Svetosavskog hrama i prvi put Saborom predsedava patrijarh Porfirije.

On je juče u besedi više puta pozvao braću arhijereje na jedinstvo Crkve i njihovo jedinstvo među sobom.

– Molimo se svi za jedinstvo Crkve koje je svetotainsko i nepovredivo, ali može da se dovede u rizik našim ličnim samovoljama i pogledima na svet. Sabori postoje da bi se otklonila svaka vrsta individualizma, samovoljnosti, pojedinačnosti, kao i za zajedničko rešavanje svakog izazova kojih u ovom svetu nije malo – rekao je patrijarh Porfirije, ukazujući da se „ne saobražava Crkva vremenu nego vreme i prostor saobražava Vaskrslom Hristu“.

Prazničnu liturgiju patrijarh Porfirije služio je juče sa dvadesetak arhijereja, dok je još desetak njih bilo u Svetosavskom hramu.

Liturgiji je prisustvovao i Vladimir Roganović, v.d. direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde. Radni deo Sabora počinje danas u kripti Svetosavskog hrama gde su, kako je Danasu nezvanično rečeno, obezbeđeni svi tehnički i drugi potrebni uslovi za zasedanja koje će se održavati samo prepodne.

U crkvenim izvorima spekuliše se da bi na dnevnom redu trebalo da se nađu: KiM, Crna Gora, crkveno školstvo, uključujući i probleme na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, američka crkvena dijaspora, završni radovi na Svetosavskom hramu, svepravoslavna tema gde Ukrajinski slučaj i spor Moskovske i Carigradske patrijaršije ne gubi na značaju i zbog makedonskog pitanja. Biće reči i o novim kadrovskim rešenjima koja se najverovatnije neće zaustaviti samo na popunjavanju tri upražnjene katedre u Zagrebu, Valjevu i na Cetinju jer se spekuliše i o mogućim „rokadama“ i penzionisanjima.

Sabor bi, između ostalog, trebalo da se upozna sa sadržajem teksta ugovora o statusu SPC u Crnoj Gori, koji bi trebalo da potpišu patrijarh Porfirije i crnogorski premijer Zdravko Krivokapić.

Tekst dokumenta je na usaglašavanju u Vladi CG, a Danasovi izvori spekulišu da je do „zastoja“ došlo zato što su crkveni pravnici, navodno blisku episkopu bačkom Irineju (Buloviću), ubacili sporni član po kojem bi za pravoslavne vernike neradni dani bili na Svetog Savu, Svetog Vasiija Ostroškog i Svetog Petra Cetinskog, što nije u saglasnosti sa crnogorskim Zakonom o praznicima.

Kad je reč o CG, crkvenu javnost na ovom Saboru najviše zanima da li će episkop budumljansko-nikšićki Joankije (Mićović) biti izabran za naslednika pokojnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) na Cetinju. Iako mnogi tvrde da je to 99 posto izvesno, istovremeno se spekuliše da se takvom rešenju protivi vladika Irinej bački, koji bi navodno mogao da za Cetinje predloži vladiku buenosajreskog i južnocentralnoameričkog Kirila (Bojovića).

Pojedini crkveni krugovi idu tako daleko da „zlobno“ tvrde da vladika bački ima čitavu „crnu listu“ navodno nepodobne braće arhijereja.

Priča se da, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodno ne trpi episkopa raško-prizrenskog Teodosija (ŠIbalića), ali da od njegovog izmeštanja sa KiM za sada nema ništa jer u Saboru nema dobrovoljnih kandidata za „Svetu srpsku zemlju“.

Na crkvenim portalima nezvanično se najavljuje da bi na ovom Saboru kao tema mogao da se nađe i iguman Visokih Dečena arhimandrit Sava (Janjić) zbog aktivnosti na društvenim mrežama. To se, navodno, delu episkopata ne dopada, a i vladika bački je u protekle dve decenije u više navrata tražio od Sinoda da se pozabavi radom prvog srpskog sajber monaha.

Iako je pokojni patrijarh Irinej tokom poslednje posete SAD razjasnio nesporazume i dileme oko rada SPC u Americi, ovaj slučaj, prema najavama medija bliskih vlastima i odlazećem sastavu Sinoda, biće jedna od Saborskih tema.

U patrijaršijskiim izvorima spekuliše se da bi je vladika bački tražio čak i kažnjavanje, ali teško reći da li će biti tog udara na „američke vladike“.

Sinod je ranije prozivao svu trojicu episkopa u SAD: Irineja (Dobrijevića), Maksima (Vasiljevića) i Lonfgina (Krču).

Vladika Longin se, kako se spekuliše, iskupio ispravnim glasanjem na izbornom Saboru, pa ga sad crkveni izvori pominju kao jednog od kandidata za upražnjenu Valjevsku eparhiju, za koju vladika Irinej bački navodno priprema svog vikara Isihija (Rogića), a ima i drugih dijasporskih kombinacija.

Za vladiku zapadnoameričkog Maksima vezan je i slučaj PBF koji će, sudeći prema predsaborskoj navali intervjua i tekstova prosinodskih kadrova sa ove visokoškolske ustanove u medijima bliskim režimu, svakako biti jedna od tema. Ali, ne samo zbog neslaganja sa Univerzitetom u Beogradu koje je trebalo da premosti izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Otkaz vladici Maksimu na PBF zapravo je spor između Sinoda i episkopa koji prema ustavu SPC, razrešava Sabor.

U ovom trenutku međusobni odnosi srpskih vladika su, kako tvrde crkveni izvori, toliko isprepleteni različitim interesima, predizbornim kombinacijama i navodnim dogovorima, da se ne isključuje ni odlaganje rešavanja ključnih kadrovskih pitanja, ukoliko dođe do velikih „zatezanja“.

Iako je svaka druga reč u jučerašnjoj besedi patrijarha Porfirija bila jedinstvo, tek će oduke Sabora pokazati da li se iskreno zalaže za sabornost ili je to javno „anesteziranje“ braće arhijereja kako bi se „amortizovala“ eventualna opozicija u Saboru, koja u ovom trenutku nije potrebna ni njemu ni aktuelnoj vlasti u Srbiji, pogotovo kad je reč o KiM.

Sednica o Svetosavskom hramu

Za 29. maj zakazana je sednica Saborskog odbora za izgradnju Svetosavskog hrama na kojoj će proveriti rad nadležnih tela i usvajati izveštaji uključujući i poslovanje o kome poslednje dve godine kruže razne priče u crkvenim krugovima. U vrhu SPC priča se da je mitropolit dabrobosanski Hrizostom (Jević) kao čuvar upražnjenog trona odbio da potpisuje račune za Hram, dok je novi patrijarh ograničio cifru do koje njegov nasleđeni vikar vladika remezijanski Stefan (Šarić) može da potpisuje račune.