Beograd je proteklih dana u samom svetskom vrhu, ali ne po nekim dostignućima ili uspesima, već po zagađenosti vazduha.
Pre tri dana glavni grad Srbije je bio čak najzagađeniji grad na svetu, međutim, za aktuelnu vlast to nije prioritetan problem.
Vladimir Radojičić iz inicijative Ne davimo Beograd kaže za Danas da dostupni podaci o kvalitetu vazduha ukazuju na alarmantno stanje kvaliteta vazduha u Beogradu i celoj Srbiji, koje od nadležnih institucija zahteva konkretne akcije.
– Inicijativa Ne davimo Beograd smatra da je potrebno radikalno poboljšanje javnog prevoza, masovno ozelenjavanje i pošumljavanje grada, promocija održive urbane mobilnosti i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kako bi se situacija sa zagađenjem vazduha poboljšala. Zajedno sa programerom i aktivistom iz Makedonije Gorjanom Jovanovskim, Inicijativa je omogućila srpsku verziju aplikacije AirCare uz pomoć koje se svaki korisnik mobilnog telefona može uveriti u kvalitet vazduha u Srbiji – ističe Radojičić. On podseća i da Srbija još uvek ne poseduje laboratorije za merenje koncentracija kancerogenih jedinjenja, dioksida i furana, koji nastaju prilikom spaljivanja otpada, a da je uprkos tome Beograd potpisao ugovor o JPP za izgradnju spalionice otpada u Vinči.
– Štaviše, umesto da radi na poboljšavanju monitoringa kvaliteta vazduha i smanjenju zagađenja, Ministarstvo zaštite životne sredine je dalo saglasnost na Studiju o procenu uticaja na životnu sredinu za izgradnju spalionice. Mi zahtevamo da se ova studija poništi i da se odustane od projekta koji će dodatno ugroziti očajan kvalitet vazduha u Beogradu – ističe Radojičić.
Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SZS u Skupštini Beograda kaže da je zagađenost vazduha u Beogradu je neprihvatljiva, kao i činjenica da građani o tome nemaju redovne zvanične podatke, već se informišu preko nekih aplikacija.
Prema njegovim rečima, uzroka zagađenja je više, ali odmah uraditi obavezati pre svega Gradski zavod za javno zdravlje da meri kvalitet vazduha na više mesta i da dnevno izveštava javnost o aerozagađenju.
– U gradu treba da se uvede crveni alarm u vezi sa aerozagađanjem. Zavisno od stepena opasnosti preduzimati vanredne mere kao što su obavezno nošenje maski za decu, besplatan javni prevoz kako bi se korišćenje automobila smanjilo i slično. Takođe, treba preduzimati sistemske mere, među kojima je i postepena zabrana grejanja na ugalj, uz subvencije sadašnjim korisnicima da pređu na centralno grejanje ili biomasu – zaključuje Jovanović.
Stručnjaci za kvalitet vazduha su naveli da je jedan od razloga jakog zagađenja vazduha intenzitet saobraćaja u Beogradu, ali i meteorološke prilike, hladne noći i topli dani, kao i to da su vlasnici pojedinih objekata počeli da greju svoje kuće.
Direktor agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je za RTS da je upoznat sa podacima koji je objavio strani sajt o tome da je Beograd u jednom trenutku bio najzagađeniji grad na svetu, ali da građani ne treba da veruje tim podacima, jer se oni, kako kaže, razlikuju i od podataka koje objavljuje Evropska komisija za merenje kvaliteta vazduha.
Stanje gore nego što pokazuju podaci
– Inicijativa Ne davimo Beograd ponovo zahteva od nadležnih institucija da saopšte građanima da li je vazduh koji udišemo štetan po naše zdravlje. Javna je tajna da je sistem monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji na krajnje nezadovoljavajućem nivou i da je stanje mnogo gore nego što pokazuju zvanični podaci – ističe Vladimir Radojičić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.