Veliki govor Hitlera 1939: Nemačka ne bi propala bez kolonija

“Veliki kolonijalni posed, koji je Nemačka nekad mirnim putem nabavila, što kupovinom što ugovorima, oteli su drugi”, izjavio je Hitler pre 80 godina, a prenosi list Vreme.

On je nastavio rekavši da je “Nemačkoj sasvim dovoljno obilje njene vlastite rase i da su joj kolonije potrebne samo u privrednom pogledu”.

“Nemačka ne bi propala bez kolonija, ali stvar je u tome da carstvo od 80 miliona duša ne može da dopusti da stalno njegova prava mere drugim aršinima. Pod pritiskom ljute nevolje, mi smo Nemci naučili da u svojim privrednim razmatranjima pravilno ocenimo najbitiniji kapital jedne nacije, njenu radnu snagu.

Nemačka kultura je nemačka, a ne jevrejska, zato mi gonimo jevreje. Ostali svet viče na nas, što gonimo te kulturne elemente. Taj svet bi trebalo nama da zahvali što ih puštamo i stavljamo njemu na raspolaganje. Zašto bi samo mi imali u svojoj sredini te krasne ljude. Evropa ne može biti mirna dok ima u svojoj sredini takve ljude.

Ne može se verovati da je jevrejski narod odabran od Boga da eksploatiše druge narode. Ako međunarodnom jevrejskom kapitalu uspe da Evropu ponovo natera u Svetski rat, onda rezlutat toga neće biti boljševizacija sveta, već uništenje jevrejske rase.

S obzirom na te opasnosti osećamo da je velika sreća za Evropu i za zemlje van Evrope, što ima jedna država koja se slično kao i nemački narod teško bori za svoju egzistenciju. To je fašistička Italija. Istorija se ponavlja i Italija i Nemačka ponovo moraju da se bore za zajedničke ideale. Isto čudo koje je izvršio fašizam u Italiji, izvršio je i nacionalsocijalizam u Nemačkoj.

Ljudi prave istoriju, ali oni kuju i instrumente koji su za to potrebni. Nemačka i Italija dosta su jake, da obezbede mir protiv svakoga i da reše uspešno sve sporove.

Ove godine slavi se petogodišnjica Pakta o nenapadanju sa Poljskom. Veliki poljski maršal Pilsudski učinio je tim paktom svome narodu istu uslugu kao i nacionalsocijalističko vođstvo Rajhu.

Jedna država koja se od Svetskog rata na ovamo sve više približava nama, jeste Jugoslavija. Visoko poštovanje, koje su nemački vojnici stekli u ratu prema tom hrabrom narodu, mnogo je tome doprinelo. Naši odnosi sa Jugoslavijom stalno se popravljaju”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.