Vučić duplo više na televiziji od svih članova vlade zajedno

Kako je istakao glavni istraživač BIRODI-ja Zoran Gavrilović, sedam od deset ispitanika se izjasnilo da su im osnovni vidovi informisanja upravo televizije i to centralno informativne emisije.

Monitoring medija vršen je u periodu od 1. septembra 2019. do 31. januara 2020. i praćeno je pet televizija sa nacionalnom frekvencijom – RTS, Pink, Prva, Hepi i O2, ali i televizija N1.

Na RTS-u je uočeno pozitivno predstavljanje vladajuće stranke, dok na Pinku predsednik Srbije zauzima dve trećine ukupnog vremena (33 sata i 53 minuta) pri čemu se uočava jako negativno izveštavanje o strankama koje su se odlučile za bojkot izbora.

Na RTS-u Vučić je bio zastupljen oko pet i po sati, na Prvoj oko pet, a na televiziji N1 četiri sata. Kada se sabere sa svim ostalim televizijama, predsednik je na malim ekranima proveo 55 sati i 54 minuta.

Svi ostali članovi Vlade dobili su upola manje, tačnije 22 sata i 57 minuta. Premijerka Srbije Ana Brnabić bila je zastupljena pet i po sati, Nebojša Stefanović četiri, Ivica Dačić nešto više od dva i po sata.

Kancelarija za KIM pre svega Marko Đurić, kao i Siniša Mali, dobili su oko dva sata, Zorana Mihajlović oko sat i po.

Boško Obradović je bio zastupljen nešto više od sat vremena, dok je Dragan Đilas dobio oko tri sata. Ipak, oni kao zastupnici kampanje bojkota, predstavljeni su pretežno u negativnom kontekstu.

Uočava se i da je na Pinku u 60 odsto slučajeva kada drugi pričaju o predsedniku Srbije njihov stav pozitivan.

Na Hepiju, kao i na O2, vlast je takođe pozitivno predstavljena dok su na N1 najzastupljenije stranke koje su se odlučile za bojkot izbora.

Poređenje perioda pre i posle dogovora o izbornim uslovima pokazalo je da su nakon postignutog dogovora partije koje se zalažu za bojkot izbora upola manje predstavljene. One koje su se odlučile za izlazak na izbore dobile su nešto više prostora.

Što se tiče tema na televizijama, unutrašnja politika sa 20 odsto izdvojila se kao najzastupljenija u svim praćenim emisijama.

Kako je naveo istraživač BIRODI-ja Radule Perović, uočava se repolitizacija medijskog diskursa jer su tokom 2017. godine ekonomija i privreda bile glavne teme sa 60 odsto zastupljenosti, dok su u 2020. one skrajnute, a njihovo mesto zauzela je unutrašnja politika.

Ovom temom najviše su se bavile televizije N1 i Pink, gde je zauzimala oko četvrtinu sadržaja dok je u Dnevniku 2 na javnom servisu, unutrašnja politika imala ispod 10 odsto zastupljenosti.

Svih šest praćenih televizija, po mišljenju istraživača, zapostavile su bitne teme poput kulture i religije, obrazovanja i zdravstva koje zauzimaju oko jedan odsto zastupljenosti u svim emisijama.

Istraživači su upozorili i na povećano prepucavanje između političkih protivnika koje neretko prelazi u političko neprijateljstvo što dovodi do gubitka razlike između javnog i privatnog neprijatelja.

Ipak, RTS kontroliše vreme koje daje ovim akterima uz izbegavanje izraza međusobnih vređanja, Pink je, po mišljenju istraživača, alat za negativno predstavljanje protivnika vlasti, dok se za N1 može reći da je najbalansiraniji medij, ocenjeno je na predstavljanju monitoringa.