Posle predloga ministra prosvete da film „Dara iz Jasenovca“ treba da se pušta u srednjim školama i uverenja ministra policije da „država treba da napiše udžbenik iz istorije“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će podneti inicijativu Vladi da ubuduće država piše i izdaje ne samo udžbenik istorije, već i za srpski jezik i geografiju.
Vučić je poručio da „ne može više biti da se uči o Jasenovcu deset minuta na jednom času“, te da „sad neće drugi da tumače našu istoriju“, previđajući činjenicu da je izdavanje udžbenika u Srbiji apsolutno pod državnom kontrolom i što je važnije, da udžbenike pišu domaći istoričari u skladu sa programom koji donosi država.
– Nisam siguran da iko iz struke razume izjavu predsednika Vučića, niti izjavu ministra prosvete Branka Ružića da podržava predsednika. Možda se predsednik i nije obraćao struci, već neinformisanim ili poluinformisanim građanima. Ako predsedniku nije najjasnije, a nije ni u obavezi da mu bude jasno, ministar bi valjalo da zna da plan udžbenika donosi on lično, nakon pribavljenog mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), a na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – kaže za Danas Dušan Blagojević, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Lebanu i Medicinskoj školi u Leskovcu.
On podseća da je NPS državni organ koji čine stručnjaci iz različitih oblasti, da je Zavod državna institucija, te da u celoj proceduri Ministarstvo uvek daje završnu reč.
– Ministar je taj koji imenuje posebnu komisiju za izbor članova koji će ocenjivati udžbenike. Postoji spisak licenciranih izdavača koji takođe odobrava Ministarstvo. Dakle, ako sve ovo nije država, valjalo bi upitati predsednika ko je država? Da li je država neka državna izdavačka kuća koja će imati monopol i biti podržana od strane države? Da li su država pojedinci, nestručni, ali bi mogli da pogledaju i u sve da se umešaju – pita Blagojević.
On napominje da udžbenike ne sastavljaju ni po čijoj direktivi ljudi iz inostranstva, već eminentni stručnjaci iz Srbije, a pišu ih isključivo na osnovu plana i programa koji država odobri. U čitav proces, kako naglašava, uključeno je mnogo ljudi koji se biraju na osnovu javnog poziva i kvaliteta koje poseduju, a biraju ih državni službenici.
– Ne može niko da napiše tak tako neki udžbenik i pusti u promet, a da pre toga ministar, to jest država ne odobri. Ako sve ovo znamo, onda možemo reći da je predsednikova izjava antidržavna. Ne možemo zapravo da „pišemo ono što je napisano“ i zakonom propisano. Možemo da menjamo zakon, a ako neko nije radio po zakonu, treba da odgovara. Ali, sve to nije posao predsednika. Valjalo bi da predsednik uvažava struku i da svojim izjavama ne nipodaštava kompetencije svih koleginica i kolega koji prilično predano rade svoj posao za gotovo nepristojne novce koje dobijaju od države. Ako je predsednik već rešio da se bavi obrazovanjem, iako mu nije u opisu posla, bilo bi valjanije da se založi sa suštinsku reformu planova i programa, poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika i uvođenje transparentnih kriterijuma za izbor nastavnika, pošto nikakvi kriterijumi ne postoje. A mogao bi i ministar, jer mu je posao. Kod udžbenika je sve jasno i prilično transparentno – smatra Blagojević.
Komentarišući Vučićev predlog da udžbenike za pomenute nacionalne predmete može da štampa samo državni izdavač, profesor Ivan Ivić, jedan od autora prve Strategije razvoja obrazovanja Srbije, ukazuje da ono što u školskim knjigama piše nije stvar udžbenika, već programa. A u postojećem programu za istoriju, dodaje, ništa posebno se ne govori o Jasenovcu i sličnim sadržajima, što znači da nijedan izdavač nije kriv što tome nije posvetio veću pažnju.
Ivić podseća da programe uvek donose nacionalne institucije – ranije je to bio NPS, a sada je to Ministarstvo prosvete. Ukazuje da Zakon o udžbenicima i standardi kvaliteta udžbenika (kao podzakonski akt) obavezuju da udžbenik mora u pogledu sadržaja da „pokriva“ program bez obzira ko je izdavač (domaći, strani, državni, privatni). Da li se udžbenik pridržava programa opet proverava nacionalna institucija, sada i to radi Ministarstvo prosvete.
– Da bi se ostvarila Vučićeva ideja po zakonu morali bi da se promene programi za one razrede u kojima se izučava savremena nacionalna istorija. Morao bi da se promeni ili izradi nov Zakon udžbenicima koji bi ukinuo konkurenciju izdavača i uneo odredbu da udžbenike za nacionalne predmete može da izdaje samo nacionalni/državni izdavač. Pošto donošenje novog zakona podrazumeva i nove podzakonske akte, to znači dabi trebalo da se izrade i usvoje novi standardi kvaliteta udžbenika – navodi Ivić za Danas.
Državna matura tek 2024. godine
Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem odlučila je da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih stručnih škola realizuje školske 2022/23. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/24. godine Jedan od fokusa rada Komisije biće uslovi za kvalifikaciju kandidata na visokoškolske ustanove, jer određeni broj njih nije usvojio dokumenta u kojima se definišu kriterijumi za upis na studije nakon položene mature , saopštilo je Ministarstvo prosvete. Prvobitno je državna matura bila predviđena za 2022. godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
