Zahtevna logistika nove vakcine sve komplikuje

– Odlična je vest da je Fajzerova vakcina efikasna jer to nam daje nadu da je na pomolu izlaz iz ove pandemije. Međutim, dve su stvari važne kada govorimo o toj vakcini. Prvo, ona se čuva na temperaturi od minus 80, što zahteva posebne uslove, koji trenutno, osim možda u Zapadnoj Africi, nigde ne postoje. U Africi postoje zato što je vakcina protiv ebole čuvana na takvoj temperaturi. To znači da će biti potrebna ogromna logistika i značajna ulaganja da bi se ova vakcina mogla upotrebljavati. Fajzer je ranije rekao da će u Americi pomoći pri obezbeđivanju uslova za čuvanje vakcine, ali za sada ne znamo da li će to biti slučaj i u Srbiji, kaže za Danas konsultant za javno zdravlje Dragoslav Popović.

Da način čuvanja ove vakcine može da predstavlja izazov smatra i hrvatski imunolog Stipan Jonjić, koji je juče za televiziju N1 kazao da vest o Fajzerovoj vakcini budi optimizam ali i da imunizacija šire populacije neće biti ekspresna.

– Ova vakcina ima elegantan pristup, nema nuspojave, ali problem je tehnologija primene. RNK je jako osetljiva na temperaturu i ta vakcina se do se do mesta upotrebe mora doneti smrznuta, na temperaturi od minus 80, onda dođe do distirbucije… To će se morati jako dobro organizovati, kazao je Jonjić.

Zbog posebnih uslova koje Fajzer-Biontek vakcina zahteva, ali i činjenice da su i neke druge kuće na pragu da naprave sigurnu i efikasnu vakcinu, Dragoslav Popović smatra da bi bilo dobro da se Srbija osloni na što više proizvođača.

– Trka za proizvodnjom efikasne i bezbedne vakcine nikako nije završena, i mi možemo da očekujemo u narednom periodu dobre vesti i kada se radi o oksfordskoj AstraZeneka, ali i ruskoj i kineskoj vakcini. Zbog toga bi bilo dobro da se ne oslanjamo samo na jednog proizvođača već da ako možemo sklopimo dogovore sa više njih, kao što to uostalom rade i druge zemlje, zaključuje Popović.

Prema ranijim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, vakcina će biti besplatna za stanovništvo, a prve doze bi bile namenjene zdravstvenim radnicima, vojsci i policiji.

Istovremeno, već danas bi Evropska komisija trebalo da odobri nabavku 200 miliona doza Fajzer-Biontek vakcine, dok je nemački ministar zdravlja Jens Špan kazao da se nada da će njegovoj zemlji biti dostupno 100 miliona doza u prvoj četvrtini naredne godine.

Fajzer i Biontek u ponedeljak su saopštili da na osnovu njihovog istraživanja koje je obuhvatilo 43.500 osoba u više zemalja, vakcina štiti u 90 odsto slučajeva. Oni su takođe naveli da planiraju da podnesu zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine do kraja meseca.

Rusi bi da proizvode u Srbiji

Rusija želi da prvu vakcinu „Sputnjik V“ protiv korona virusa proizvodi zajedno sa Srbijom, rekla je za Sputnjik Natalija Šatilina, zastupnica ruske kompanije „Smart teh“, objašnjavajući da je predlog o saradnji već predstavila nadležnima u Srbiji, te da čeka odgovor.

Upitan da prokometariše ovu vest Dragoslav Popović kaže da postoji nekoliko ohrabrujućih stvari u vezi sa ruskom vakcinom, ali da ne veruje da će ona biti proizvođena u Srbiji.

„Činjenica da su Rusi predali SZO zahtev za odobrenje svoje vakcine takođe je dobra vest. Oni su u početku ignorisali SZO, ali sada kada su predali dokumentaciju, to znači da su sigurni u bezbednost i efikasnost i da žele da izađu na svetsko tržište. Ruska vakcina je slična oksfordskoj, jer su obe bazirane na adenovirusu. Fajzerova vakcina je pak zasnovana na RNK tehnologiji, koja je nova“, navodi Popović.

Šta je hiperimuni gamaglobulin

„U terapiji infekcije korone mogu se koristiti antitela, gamaglobulini i hiperimuni gamaglobulini. Gamaglobulini su proteini dobijeni iz seruma davalaca krvi, a hiperimuni gamaglobulin su dobijeni iz seruma samo onih ljudi koji su preležali određenu bolest, u ovom slučaju koronu“, napisao je doktor Nenad Dikić, a objavio portal Telegraf.rs, početkom juna.

Dr Dikić je objasnio da je izdvajanje imunoglobulina iz krvi „prilično kompleksno i tehnološki zahtevno i iziskuje nekoliko meseci radi postizanja odgovarajućeg kvaliteta i bezbednosti“.

On je takođe istakao da je potrebno više davalaca krvi da bi se dobila dovoljna količina za lečenje jednog obolelog od korona virusa.

„Zbog svega, lakonski izrečena, nadanja u terapija imunoglobulinima nisu opravdala očekivanja, ali ne zato što ne funkcionišu, već zbog neznanja. Oni jesu dragoceni izvor, ali su ograničeni. U nemogućnosti da daju hiperimuno gamaglobuline, kineski i italijanski doktori su davali plazmu rekovalescenata najtežim bolesnicima, očekujući da i mala koncentracija antitela na koronu pomogne u lečenju“, napisao je Dikić.

Podsetimo, Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, kazala je da se priča u lekarskim krugovima da je predsednik Vučić dobio injekciju hiperimuno gamaglobulina kako bi se zaštitio od korona virusa. Vučić je ovo demantovao rekavši da ne zna ni šta je ovaj lek. D. D.