Zaracin: Srbija mora da prihvati Kosovo kao nezavisnu državu

To EU jasno kaže. Mi Zeleni smo, naravno, takođe za to zainteresovani. Vidimo dostignuća i napredak. U početku smo bili iznenađeni. Zapravo, do sada smo sasvim srećni zbog koraka koje je gospodin Vučić učinio u vezi sa normalizacijom sa Kosovom – ovako za Danas komentariše politiku Berlina prema Srbiji, i percepciju dela srpske javnosti da je Berlin previše naklonjen aktuelnoj vlasti u Srbiji, Manuel Zaracin, poslanik Zelenih u nemačkom parlamentu. Zaracin (36) je portparol Zelenih za politiku prema Istočnoj Evropi, član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga i odbora za poslove EU.

Zeleni, kaže on, prate unutrašnju političku situaciju u Srbiji.

– Znamo da će konačni cilj – postati članica EU – biti nemoguć ako Srbija ne postigne neophodni sporazum koji je preduslov za zatvaranje poglavlja 35 (pitanje Kosova). Takođe posmatramo unutrašnju opoziciju u Srbiji, nismo sigurni u vezi sa daljim razvojem situacije oko vladavine prava, podele vlasti i civilnog društva, kao i mogućnosti postojanja efikasne opozicije i političke debate u Srbiji. Mislimo da je nužno imati dve stvari na umu – napredak Srbije ka EU nije samo poglavlje 35 već i unutrašnji razvoj zemlje – kaže Zaracin, s kojim smo razgovarali prošle nedelje, pre aktuelne eskalacije na relaciji Beograd – Priština.

* Kakva bi bila vaša politika prema Srbiji da ste na mestu kancelarke, da li bi bilo nekih razlika?

– Mi pripadamo različitim evropskim partijama. Naš pristup bio bi zajednički pristup proevropskih partija u Bundestagu. Agenda iz Soluna je jasna i mi vidimo jasnu perspektivu da Srbija uđe u EU. Želimo uspešne pregovore i ispunjavanje kriterijuma iz Kopenhagena – u vezi sa poglavljima 23, 24, 35, ali i svim drugim, kao što je zaštita životne sredine i usvajanje pravila unutrašnjeg tržišta. Iskreno, mislim da bi napredak mogao biti veći i da bi srpska vlada mogla postići više ne samo usvajanjem zakona, već i njihovom boljom primenom.

* Deo javnosti u Srbiji smatra da je Nemačka politika prema Srbiji pretežno određena kosovskim pitanjem i da je radi napretka u pregovorima Beograd – Priština sve ostalo potisnuto u drugi plan. Kakav je vaš utisak?

– Moramo priznati da je napredak postignut u vreme od kada je Vučić kao osoba na odlučujućim pozicijama u vezi sa Kosovom izvanredan. S druge strane, konačna faza još nije postignuta. Sasvim je jasno da je gospodin Gabrijel bio u pravu u vezi sa onim što je rekao kada je poslednji put bio u Srbiji – Kosovo mora biti prihvaćeno na terenu.

* Prihvaćeno kao nezavisna država?

– Kao nezavisna država. Može biti da zbog tog napretka i dobrih vesti postoji nešto stišavanja u vezi sa drugim pitanjima.

* Zapadni zvaničnici, pa i nemački, upozoravaju Srbiju da ne može da „sedi na dve stolice“, da joj prioritet bude članstvo u EU i da istovremeno bude strateški partner Rusiji. Kakav je vaš stav?

– Takav utisak je u Nemačkoj sasvim uobičajen i ne vidim razlog da mislim da je pogrešan, posebno posle održanih izbora u Rusiji. U idealnom svetu prijateljstva EU, Rusije i NATO-a ne bi postojao problem odlučiti se. Međutim, nije verovatno da će do toga doći u predstojećim godinama, s obzirom na Putinov sistem u Rusiji. Razumemo, s druge strane, drugačiju istorijsku priču o Rusiji u Srbiji i možda, do izvesnog stepena, ekonomske interese. Mislim da Srbija mora biti jasna da joj je prioritet, ako želi u EU, da bude potpuno solidarna sa EU uz koristi i cenu koji uz to idu. U drugoj fazi, interes nam je da sve naše članice imaju toliko dobre odnose sa Rusijom koliko nam to ruska politika dozvoljava.

* Bili ste u Rusiji za vreme izbora. Putin je ponovo izabran za predsednika. Kakav će po vašem mišljenju biti njegov dalji pristup u spoljnoj politici prema Evropi?

– Putin je učinio velike napore da ljude privoli na glasanje i da manipuliše izborima na način koji mu odgovara. Uoči izbora pokazao je da mu je za mobilizaciju birača potrebna makar verbalna konfrontacija sa Zapadom. Ne možemo očekivati velike promene kada je reč o odnosu Rusije prema Zapadu, Ukrajini, Siriji. Spoljnopolitički prestiž predsednika Putina je kičma sistema njegove moći. Vidi se, s druge strane, da ljudi u Rusiji traže promene. Zadatak Putina u godinama koje slede biće kako da na to odgovori. Puno ljudi u Moskvi kaže da on više nije toliko zainteresovan za unutrašnju politiku. Teško je predvideti dalji razvoj. Moguće je da će taj izazov koji stoji pred Putinom doneti još nestabilnosti.

Zeleni nisu nužno hipsteri

* U Srbiji su zelene stranke na margini politike. Mislite li da je za postojanje snažnijih zelenih stranaka potreban određen nivo unutrašnjeg razvoja?

– Ne. Ukrajina je, na primer, krajem devedesetih imala jaku zelenu partiju. To nije pitanje hipsterskih postindustrijskih društava. Puno zadataka je pred Srbijom u vezi sa ekološkim problemima, kao i na globalnom nivou. Bilo bi dobro da imate, s obzirom na prisutnost ekoloških tema, jaku zelenu partiju ili jake partije koje imaju zelenu politiku. To je jedini izbor. Istorija ide u našem smeru, kad stigne treba da budemo spremni.