Zaštitnik građana: Novinari rade u atmosferi mržnje i netrpeljivosti

Pašalić je rekao da je kao zaštitnik grđana inicirao, i da se privodi kraju uspostavljanje platforme koja će evidentirani sve napade na novinare i iza koje će svojim autoritetom stajati medijska udruženja i asocijacije.

„Područje medijskih prava i sloboda i javnog informisanja karakterišu govor mržnje i česti napadi na medije i zaposlene u medijima, što ugrožava njihov položaj i onemogućava im da se dostojanstveno bave svojom profesijom. Atmosfera zagađenja mržnjom i netrpeljivošću, kao i nepovoljan materijalni položaj novinara vodi unižavanju njihove profesije“, kazao je Pašalić.

Pašalić je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ocenio da „netolerancija i nasilje kreiraju nedovoljno bezbednu sredinu i traži dodatne napore države i društva kako bi prava svakog pojedinca bila u punoj meri ostvarena“.

„Građani upozoravaju na svakodnevne povrede njihovih prava i sloboda, zahtevajući da se u njihovom svakodnevnom životu poštuju zajamčena prava“, izjavio je Pašalić.
On je dodao da se pri tome ne sme zaboraviti na temeljnu vrednost svakog prava – poštovanje dostojanstva svake ličnosti, ali i nediskriminaciju, toleranciju i solidarnost, o čemu najčešće govore upravo najranjivije društvene grupe.
„Poražavajuće je da je svako šesto dete u Srbiji korisnik usluga socijalne zaštite. Iznosi dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći ne mogu obezbediti ni najosnovnije dečje potrebe, a zaštitnik građana godinama unazad upozorava na nedovoljan broj usluga i servisa za decu. U oblasti porodičnih odnosa i rodne ravnopravnosti, pažnja institucije je usmerena na problem nasilja. Uprkos brojnim, pa i ličnim zalaganjima, inicijativa zaštitnika građana ‘Učinimo nasilje vidljivim’, još uvek nije dobila podršku nadležnih“, kazao je Pašalić.

Pašalić je naveo da su osobe sa invaliditetom, društveno marginalizovane i često nevidljive, i dalje se suočavaju sa neadekvatnim sistemom usluga i servisa socijalne zaštite i podrške, niskom stopom zaposlenosti, lošim materijalnim statusom, pa čak i nedovoljnom pristupačnošću, što ih sprečava da učestvuju u životu društvene zajednice.

On je naveo da izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture pokazuju da osobe lišene slobode u Srbiji nisu izložene sistemskoj torturi i da ona nije podsticana, ali da su i dalje prisutni nedostaci u postupanju prema njima, odnosno u obezbeđivanju adekvatnih smeštajnih uslova, pružanja zdravstvene zaštite i poštovanja utvrđenih procedura.
Pašalić je ocenio da „položaj pripadnika nacionalnih manjina Srbiju svrstava u red zemalja koje su u pogledu ostvarenih manjinskih prava i sloboda, ostvarila, čak i nadmašile evropske standarde, ali da se problemi mogu uočiti u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, posebno kada su u pitanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine“.

Međunarodni dan ljudskih prava ustanovljen je 10. decembra na dan potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao osnove i garanta modernog koncepta ljudskih i manjinskih prava i sloboda, po