Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je mogućnost da Srbija dobije Muzej nacionalnih manjina, koji bi između ostalog obezbedio da se na jednom mestu vidi doprinos tih manjina istoriji, kulturi i razvoju područja na kojima žive.
– Ni pripadnici samih nacionalnih manjina ne znaju koliko su tome doprineli. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Zaštitnik građana sada realizuju projekat kojim se na to ukazuje, a koji bi, nadamo se, trebalo da rezultira otvaranjem Muzeja nacionalnih manjina. Ne volim previše da hvalim izvršnu vlast, ali to Ministarstvo je prepoznalo kvalitet ove naše ideje, koja bi doprinela predstavljanju i prožimanju manjinskih zajednica kako međusobno, tako i sa većinskim stanovništvom u Srbiji i region, i spremno je da je podrži- rekao je Pašalić na regionalnoj konferenciji „Jačanje kapaciteta institucije i povećanje dostupnost Zaštitnika građana svim građanima”, koja se održava juče i danas u Nišu.
Pašalić je podsetio da je Niš imao izuzetnog muzičara, Šabana Bajramovića, čija se “muzika sluša u celom svetu”, a da je “pitanje koliko mu se ovaj grad odužio”. Većinu kapitalnih objekata u Beogradu projektovali su i gradili pripadnici ruske manjine. Spomenik Neznanom junaku na Avali podignut je nad telom Bošnjaka koji se borio u srpskoj vojsci, kazao je on, dodajući da je još dosta sličnih primera.
Jablanka Tabaš, v.d. pomoćnika generalnog sekretara stručne službe Zaštitnika građana, dodala je da je ovoj instituciji jedan od prioriteta rešavanje problema pripadnika manjinskih zajednica, od službene upotrebe jezika i pisma do diskriminacije. Zaštitnik građana ima svoje kancelarije u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, a održava i sastanke sa predstavnicima nacionalnih manjina. Od početka prošle godine takvi sastanci održani su u Beogradu, Bosilegradu i Novom Pazaru, a uskoro će biti organizovan i u Subotici.
– Zaštitinik građana posebnu pažnju posvećuje romskoj populaciji. Redovno odlazimo u romska naselja, obišli smo sva takva naselja u Srbiji, neka I više puta. Samo u ovoj godini anili smo u 22 naselja i razgovarali sa 177 pripadnika romske zajednice, koji su podneli 30 pritužbi za kršenje različitih prava. Građani koji žive u tim naseljima nas doživljavaju kao saveznike koji im pomažu da reše neke svoje problem, od loših uslova stanovanja i nedostatka kanalizacije do malog odziva dece na vakcinaciju ili izbegavanje školovanja- kazala je Tabaš.
Na regionalnoj konferenciji u Nišu ombudsmen Bosne i Hercegovine Ljubinko Mitrović kazao je da je, uprkos tome što je BiH multinacionalna država, u kojoj je ne tako davno bilo i ratnih sukoba između različitih naroda, danas nema puno pritužbi zbog narušavanja prava manjina. U prošloj godini bilo je svega osam žalbi građana zbog kršenja nacionalnih, verskih i drugih prava manjina.
Mladen Stojanović, savetnik ombudsmanke Hrvatske, kazao je da postoji problem u sprovođenju zakona koja uređuju prava nacionalnih manjina, i da je on naročito izražen “u područijima optrećenim ratnom prošlošću”. U tim područjima često živi srpsko stanovništvo, uglavnom staračko i povratničko, kazao je.
– Pripadnici italijanske, mađarske i romske manjine u parlamentu govore o problemima koje imaju, zbog čega organizujemo sastanke u našoj kancelariji, kao i razgovore u gradovima i opštinama u kojima žive. Ali, na te sastanke po opštinama skoro niko od njih nije došao- rekao je Miha Horvat, zamenik ombudsmana Republike Slovenije.
Tokom regionalne konferencije predstavnici kancelarija Zaštitnika građana iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Turske, govorili su, osim o položaju nacionalnih manjina u Srbiji i regionu, i o dostupnosti svojih institucija građanima, monitoringu aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji, kao i o jačanju kapaciteta Zaštitnika građana u skladu sa Venecijanskim principima. Organizator konferencije je kancelarija Zaštitnika građana u Srbiji.
Na ovom skupu su predstavljeni rezultati 19.mesečnog projekta „Povećanje dostupnost Zaštitnika građana građanima koji žive u unutrašnjosti Srbije“, u okviru kojeg je zaštitnik građana Pašalić sa saradnicima obišao 13 gradova i opština u Srbiji, kako bi neposredno razgovarali sa građanima i primali njihove pritužbe. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Bugarske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.