Zašto sam otišla iz Srbije i zašto ne planiram da se vratim?

Za Danas je govorila o svom životu u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva i o tome zašto ne planira da se vrati u Srbiju.

„Otišla sam iz Srbije 2008. godine, delom zato što mi je bilo ponuđeno mesto na doktorskim studijama kompozicije na Univerzitetu u Norviču a delom zato što nisam videla mogućnost da se u Srbiji bavim muzikom na način na koji želim“, započinje razgovor Jovana.

Na odluku da napusti zemlju uticalo je i to što se, kako kaže, nikad nije vezala za svoj nacionalni identitet već joj je mnogo bitnija bila izgradnja ličnog identiteta. U trenutku kada je odlazila iz Srbije nije imala predstavu kako to izgleda biti stranac u drugoj zemlji ali je, zahvaljujući porodičnoj podršci, prošla kroz sve krize i poteškoće.

Na London se navikla toliko da ni sama ne može da pretpostavi kako bi joj život u rodnom gradu danas izgledao.

„Beograd se promenio. Nisam sigurna da je za mene moguće da sebi predstavim kako bi mi srpska današnjica izgledala da nisam otišla i zbog toga ja verujem da u stvari ne posećujem Beograd kakav jeste, već posećujem grad koji mi živi u sećanjima. I ljude sa kojima ta sećanja na grad i zajednčka iskustva mogu da podelim. Ovdašnju stvarnost mogu samo da iskusim iz druge ruke, preko prijatelja, i ona, uglavnom, nije lepa. Svi žive u malim mehurima koji ih čuvaju od činjenice da se ništa ne pomera na bolje – naprotiv. Zato bih se u Srbiju vratila samo ako zatrebam porodici“, kaže Jovana.

Ističe da joj je Engleska“dala šansu da ima šansu“ i da joj je bavljenje muzikom uvek bilo najvažnije.

„U Srbiji, bez obzira na talenat i rad, nisam stigla daleko. U Engleskoj sam, za manje od 10 godina uspela da završim doktorat i da počnem da se bavim profesionalno muzikom kao kompozitor i izvođač. Nisam sigurna da je poređenje fer uzimajući u obzir da sam u Srbiji odrasla i imala besplatno školovanje. Ono što Engleskoj svakako nedostaje je dobra klima, što je opšte mesto. Ono što je prednost je da se, paradoksalno, ovde ne osećam kao tuđin. Svi se u Londonu po nečemu razlikuju, po izgledu, ponašanju, načinu na koji govore jezik. Biti različit je ovde normalno a u Srbiji je to kamen spoticanja.“

Na pitanje da li prati politička dešavanja u Srbiji, kaže da zbog ogorčenosti politici ne pridaje preveliku pažnju.

„Moja politička gledišta su, na žalost obojena cinizmom, zato izbegavam da se udubljujem previše, ne samo u srpsku, nego i u političku scenu Ujedinjenog Kraljevstva. Mislim da je Srbija izgubila zalet posle petog oktobra, građanska svest je postepeno opala do te mere da ne postoji kritična masa ljudi koji bi se konstantno borili za promene. Malodušnost je, naravno, najveći neprijatelj bilo kakvih promena, i zato mislim da je bilo previše razočarenja i da je mnogima, uključujući i mene, teško da sa tim izađu na kraj.“

U Jovaninoj okolini nema puno Srba, ali i da ima, ona veruje da to ne bi uticalo na to s kim ona provodi vreme, jer se druži sa ljudima koji su joj bliski kroz način razmišljanja i izbegava one koji se iskazuju kroz nacionalnu pripadnost. Navodi i da većina ljudi koje ona sreće, Srbiju prepoznaje po Novaku Đokoviću, po srpskim pesmama za Evroviziju, a tek treća asocijacija je „tamo neki rat“ koji se desio devedesetih. Slobodno vreme joj ispunjavaju muzika, knjige, šetnja i obilazak londonskih galerija. Ističe i brojne praktične prednosti života u Engleskoj.

„Prednosti života u Londonu su mogućnosti da doživim različite stvari, upoznam različite načine razmišljanja, da radim sa ljudima iz celog sveta. Život nigde nije lak ali u poređenju sa Srbijom, ono što je prednost, to je da mogu sama da zaradim dovoljno da živim normalno. Takođe, činjenica da mogu sve finansije i kupovine da obavim preko interneta i da ne moram da nosim gotovinu sa sobom je za mene velika prednost. Sledeće – ne moram da provodim sate planirajući obroke i kuvajući. Mogu relativno zdravo da se hranim jer je „take away“ industrija ogromna i skoro da ne postoji obrok koji ne može da se dostavi na kućnu adresu i pripremi za kratko vreme. Najvažnije – ovde ljudi cene moje vreme. Tačno se zna koji mi je posao kad prihvatim ugovor, koliko je plaćen i šta podrazumeva. Preterana familijarnost tipična za male sredine i male krugove, koja mnogima nedostaje kad odu, mi baš iz tih razloga nikad nije nedostajala“, završava Jovana.

Za kraj, svima koji žele da upoznaju bolje život naših ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu,
Jovana preporučuje knjigu Lazara Džamća, „Čaj od šljiva“, koja, kako kaže, uz dosta humora i tačnih zapažanja, prenosi britansku svakodnevnicu.

„Pandemiju u Engleskoj nisam osetila toliko jer sam uspela sav posao da prebacim onlajn“

Govoreći o pandemiji korona virusa u Engleskoj, Jovana ističe da je nezadovoljna ponašanjem države ali čini sve što je u njenoj moći kako bi sebe i druge zaštitila od virusa.

„Što se tiče odgovora Engleske na pandemiju, ubedjivo je najlošiji u Evropi. Ne postoji nikakva strategija niti dugoročan plan. Kao uostalom, ni sa Bregzitom – loše posledice su počele da se osećaju i vide kroz nestašicu resursa, radnika, hrane a to je tek početak. Što se tiče moje lične reakcije, radim sve sto je u mojoj moći da zaštitim i sebe i druge – vakcinisana sam i nosim masku u svim zatvorenim javnim prostorima. „