Zašto se donosi zakon a ne utvrđuje istina o nestalim bebama? 1Foto: Pixabay/Bgmfotografia

Predlog zakona o nestalim bebama, koji se nalazi u Skupštini Srbije, neprihvatljiv je kako za udruženja roditelja nestalih beba tako i za nevladin sektor, jer po njihovom mišljenju neće rasvetliti sudbinu nestale dece.

Kako ističu, najsporniji deo dokumenta je član 21 po kome sud može da donese rešenje da nije moguće utvrditi šta se desilo sa nestalim detetom.

– Zašto se donosi zakon ako se unapred pretpostavlja da ne može da se sazna istina – komentar je Mirjane Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

Sagovornica Danasa ističe da udruženja roditelja rade na tome da zakon ne bude usvojen jer neće dati odgovor na pitanja šta se desilo i gde se danas nalaze nestala deca, već će samo omogućiti državi da stavi tačku na sve postojeće slučajeve donošenjem rešenja da se ne može utvrditi istina. Roditelji bi po ovom predlogu imali pravo na isplatu odštete koja ne bi mogla da bude veća od 10.000 evra, međutim, kako Novokmet dodaje, roditelje ne zanima novac.

Komitet pravnika za ljudska prava – JUKOM, smatra da predlog zakona ima dosta nedostataka. Milena Vasić iz JUKOM-a napominje da je ovaj dokument „pretežno usmeren na obeštećenje roditelja“, te da nema mehanizme koji bi osigurali da se otkrije istina u svakom pojedinačnom slučaju.

– Ovakvo rešenje stvara opasnost da će u većini slučajeva usled proteka vremena i neadekvatnosti samog zakonskog mehanizma slučajevi biti okončani rešenjem kojim se konstatuje da nije moguće utvrditi činjenice o nestaloj deci, kaže Vasić povodom prethodno pomenutog člana 21.

Prema mišljenju sagovornika Danasa, još jedna velika manjkavost ovog predloga zakona je ta što ne predviđa mogućnost posebne istrage koja bi otkrila šta se desilo sa nestalom decom, ali i činjenica da ne predviđa postojanje nezavisnog tela koje bi pratilo sprovođenje zakona.

Predlog Zakona neprihvatljiv je i za Radišu Pavlovića iz Udruženja „Za istinu i pravdu o bebama“, koji objašnjava da se njegova organizacija zalaže za formiranje posebnog tužilaštva koje bi se bavilo slučajevima nestale dece.

– Mi se zalažemo za formiranje posebnog tužilaštva koje bi radilo na istragama koristeći između ostalog i saznanja do kojih smo mi došli tokom svih ovih godina. Problem je što je ovaj zakon napravljen i poslat u skupštinu pod direktnim pritiskom Saveta Evrope i Federika Sundberga. Nama ne trebaju novi zakoni već cela stvar može da se uredi kroz minimalne izmene u postojećim zakonima, kaže Pavlović, ističući da trenutno postoji 200 pretkrivičnih postupaka koji su pokrenuti na osnovu saznanja do kojih je došlo njegovo udruženje.

Na drugoj strani Fredrik Sundberg, šef Odeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, ima drugačije mišljenje od predstavnika udruženja roditelja i nevladinog sektora. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Sundberg je između ostalog rekao da Nacrt zakona o nestalim bebama predviđa mehanizam za traženje odgovora o sudbini dece koja su navodno nestala iz državnih porodilišta.

– To je njegova primarna uloga i to je u skladu sa onim što je Strazbur naložio – kazao je Sundberg.

Komentarišući ovu izjavu, Miloš Radovanović iz Udruženja za zaštitu zakonitosti i ustavnosti kaže da ova tvrdnja nije tačna.

– Efikasan mehanizam za traženje odgovora o sudbini nestale dece podrazumeva odredbe o dokaznim sredstvima kao što su isprave i drugi dokumenti, uvid i uviđaj, svedok pokajnik i svedok stručnjak, specijalna pravila o saslušanju svedoka, svedoka stručnjaka i pokajnika, kao i specijalna pravila o veštačenju. Tih dokaznih sredstava u zakonu, koji je predložila Vlada, jednostavno nema – kaže Radovanović.

Zakon o nestalim bebama pripremljen je nakon presude iz Strazbura 2013. godine u slučaju Zorice Jovanović, koja je državu tužila jer nikada nije dobila odgovore o sudbini svog deteta za koju joj je rečeno da je ubrzo po rođenju 1983. preminula, dok ona sumnja da je nestala iz porodilišta u Ćupriji. U Strazburu je trenutno još petnaest tužbi roditelja nestale dece iz Srbije.

DNK baza

Jedan od predloga koji se mogao čuti tokom saslušanja povodom predloga zakona o nestalim bebama jeste stvaranje DNK baze na osnovu koje bi mogli da se uporede DNK uzorci roditelja i dece za koju se sumnja da su oteta. Mirjana Novokmet kaže da je ovaj predlog na dugom štapu, ali i da nije najbolje rešenje. „Šta da radimo kada dete ne želi da da svoj uzorak? Mi ne možemo nikoga da nateramo na tako nešto“, ističe Novokmet.

Zastarela krivica

Fredrik Sundberg rekao je u intervjuu za Slobodnu Evropu da u mnogim slučajevima nestale dece nije moguće voditi krivični postupak i osuditi odgovorne zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Miloš Radovanović pak kaže da iako nije moguće osuditi odgovorne zbog zastarelosti, moguće je istražiti okolnosti pod kojima je dete nestalo. „Roditelji insistiraju na utvrđivanju činjenica šta se dogodilo sa njihovom decom. To je njihov primarni cilj. Roditelji su zadovoljni ukoliko država, u situacijama kada je po principima krivičnog prava zabranjeno kažnjavanje lica koja su odgovorna za nestanak dece, istraži i okolnosti pod kojima su deca nestala i utvrdi činjenično stanje, a odgovornim licima ne izrekne kazne.“, objašnjava Radovanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari