Zastupanje advokata dobilo svega 416 građana

Iako je zakonom proširen krug egzistencijalno ugroženih korisnika za odobravanje besplatne pravne pomoći (BPP), potencijalni korisnici nisu dovoljno obavešteni o mogućnosti njenog korišćenja, dok su udruženjima ograničene mogućnosti da tu pomoć pružaju. Prvih pola godine primene novog zakona, kojim je ova materija uređena u praksi 12 godina nakon što je pravo na pravnu pomoć zajamčeno Ustavom, a sedam godina nakon usvajanja Strategije koja predviđa da se svim građanima omogući delotvoran i jednak pristup pravdi, u praksi nije dalo zadovoljavajuće rezultate, zaključak je Jukomovog istraživanja.

– Teško je objektivno govoriti o uspehu Zakona o BPP zbog nedostatka pouzdanih podataka o pružanju besplatne pravne pomoći iz ranijeg perioda. Međutim, imajući u vidu procene Ministarstva pravde da će godišnje biti neophodno izdvojiti sredstva za oko 32.000 sudskih predmeta, činjenica da je zastupanje advokata u prvih šest meseci dobilo svega 416 građana jasno govori da primena Zakona nije ispunila očekivanja same države, kaže za Danas Milan Filipović, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) i autor istraživanja.

U analizi je navedeno da je Zakonom predviđeno usvajanje podzakonskih akata u roku od šest meseci od usvajanja, ali da je Ministarstvo pravde to učinilo sa pet meseci zakašnjenja, odnosno svega nekoliko dana pre početka primene.

– Poučeni ranijim iskustvom predvideli smo da će neke opštine usmeno odbijati korisnike sa pozivanjem na nedostatak novca. Iznenađujuće je da se najveći broj građana sa ovakvim problemom obraća iz centralnih beogradskih opština, a ne iz slabije razvijenih opština iz unutrašnjosti. Zabeleženi su i primeri da advokati, koji su se prijavili na spisak pružalaca BPP, zbog niske i neadekvatne naknade predviđene za svoj rad, odbijaju da zastupaju građane upućene od opštine, dodaje Filipović.

Kako je u istraživanju navedeno, svega 31 opština (sedam odsto) odgovorila je Jukomu da ima organizovanu službu za pružanje besplatne pravne pomoći, dok u 73 opštine (44 odsto) tu uslugu pružaju pojedinci u drugim organizacionim jedinicama opštinske uprave. Deo opština i gradova koji pružaju građanima tu vrstu pomoći nije upisan u Registar, a čak 39 odsto lokalnih samouprava ne pruža pomoć te vrste. Međutim, kako Filipović dodaje, Zakon nije adekvatno rešio način finansiranja ove usluge i rešavanje problema neravnomernog lokalnog razvoja.

– Nisu stvoreni uslovi za osnivanje i razvoj kancelarija besplatne pravne pomoći na celoj teritoriji Srbije, niti je advokatima obezbeđena odgovarajuća tarifa, ističe Filipović.

On dodaje da je marginalizovanjem udruženja propuštena prilika da se ovo pravo učini dostupnijim većem broju građana.

– Zakon je neopravdano ograničio rad udruženja, propuštajući da iskoristi ne samo dugogodišnje iskustvo u radu sa ranjivim društvenim grupama, već i resurs koji građani mogu dobiti bez opterećenja lokalnog ili republičkog budžeta, zaključuje Filipović.

„Imajući u vidu procene zakonopisca o broju korisnika, kao i to da je za pripremu primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ostavljeno dovoljno vremena, stanje utvrđeno istraživanjem se ne može oceniti kao zadovoljavajuće. Nejasne i nedovoljno precizne odredbe Zakona o BPP unose pravnu nesigurnost u rad pružalaca i negativno utiču na dostupnost usluge besplatne pravne pomoći“, navedeno je u zaključku analize, a preporučena su i rešenja kojima bi se obezbedilo da besplatna pravna pomoć i podrška budu jednako pristupačne svim građanima, bez obzira na opštinu ili grad u kojem žive.

Ko pruža pravnu pomoć i podršku

Prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, besplatnu pravnu podršku mogu pružati javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti i udruženja, dok besplatnu pravnu pomoć mogu pružati advokatura, službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave i udruženja na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije. U spisak registrovanih pružalaca besplatne pravne podrške upisano je 24 udruženja.