Materijalni status osoba sa invaliditetom u Srbiji uglavnom nezadovoljavajući

Pašalić u saopštenju ističe i da institucija Zaštitnika građana u svom radu konstatuje čestu primenu instituta lišenja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom i ocenjuje da takva praksa nije u duhu međunarodnih standarda, kojima se promovišu prava osoba sa invaliditetom.

Pritužbe, koje su Zaštitniku građana upućene u proteklih godinu dana, pokazuju da se osobe sa invaliditetom u Srbiji suočavaju i sa problemima koji se odnose na ostvarivanje prava na invalidsku penziju, zbog čega je njihov materijalni status u najvećem broju slučajeva nezadovoljavajući, dodaje se u saopštenju.

U svojim godišnjim izveštajima, Zaštitnik građana ukazuje da ni pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, nije dovoljno razvijena, što se, između ostalog, vidi u neodržavanim pešačkim stazama i fizički često nedostupnim institucijama.

Kako bi uticao na podizanje svesti o važnosti pristupačnosti, Zaštitnik građana je, dodaje se u saopštenju, u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i Stalnom konferencijom gradova i opština 2016. godine ustanovio nagradu za jedinice lokalne samouprave koje su najviše doprinele razvoju pristupačnosti na svojoj teritoriji, koja se dodeljuje svake godine.

Iako bi trebalo da predstavlja okosnicu čitavog procesa deinstitucionalizacije, sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom i starijima i dalje nije adekvatan i dovoljno razvijen, zaključuje Pašalić.

Zaštitinik građana svojim redovnim godišnjim izveštajima upućuje preporuku nadležnim organima da sprovedu sveobuhvatnu analizu stanja, potreba i mogućnosti i donese precizan plan sprovođenja procesa deinstitucionalizacije u Srbiji, a Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da obezbedi finansijski održiv sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom.