Zrno soli među balkanskim narodima

 Mnogi i ne znaju za svoje cincarsko poreklo.

Cincari su zrno soli među balkanskim narodima. Na teritoriji grada Beograda i Smedereva ima ih oko 10.000. Društvo Lunjina je formirano pre 21 godinu sa idejom da sačuva od zaborava cincarsko ime, jezik, kulturu, običaje i tradiciju. Uticaj ovog naroda na kulturni i ekonomski razvoj balkanskog regiona, posebno u procesu formiranja građanskog društva obavezuje i njegove današnje potomke. Vremenom se ovo društvo razvilo u pravi pokret koji ima cilj da afirmiše cincarske narodne običaje, duhovnu kulturu, umetnost i književnost – ukazuje Nikolova Petrović. Da mnogi i ne znaju za svoje poreklo, pokazuje podatak da se sve veći broj mladih javlja društvu Lunjina, sa željom da otkriju svoje korene.

– Javljaju nam se mladi koji se prisećaju da su njihove bake pored srpskog, govorile i nekim neobičnim jezikom, za koji se kasnije uspostavi da je bio upravo cincarski. On je jedan od najstarijih neolatinskih jezika na Balkanu. Lingvistički spada u grupu romanskih jezika (zajedno sa francuskim, italijanskim, španskim, portugalskim i rumunskim) koji svoje korene vuku iz latinskog. Nažalost, istorijom cincarskog jezika se nauka nije posebno bavila – kaže naša sagovornica.

Razlozi leže u činjenici da ovaj autohtoni balkanski narod nije u kontinuitetu imao svoju državnu organizaciju, a nakon sloma Turske imperije, ostao je rascepljen u šest balkanskih zemalja – Grčkoj, Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj, Srbiji i Rumuniji, ali i u više evropskih zemalja. Migracija ih je odvela i u prekookeanske zemlje – SAD, Australiju, Kanadu i Novi Zeland. Usled dugotrajne i kontinuirane asimilacije u svim državama u koje su se Cincari naselili i živeli nakon napuštanja starih krajeva, njihov jezik je postao samo sredstvo interne komunikacije u okviru porodice. Pretpostavlja se da danas cincarskim jezikom govori oko 500.000 ljudi. Iako je prva gramatika na cincarskom, autora Mihaia Bojadžije, štampana 1813. godine u Beču, pre Vukove gramatike, o njoj se malo zna u lingvističkim krugovima. Rumunija Cincare tretira kao deo rumunskog naroda, tako i njihov jezik smatraju dijalektom rumunskog, iako je akademik Matilda Karadžiu Marioteanu, Cincarka iz Rumunije, između ostalog, napisala i rečnik svog naroda.

– Nacionalna svest Cincara je u porastu od devedesetih godina prošlog veka. Kulturna delatnost je doživela svojevrsnu renesansu. U Republici Makedoniji, gde su Cincari, pod imenom Vlasi, priznati kao konstituitivni narod, postignuti su zavidni rezultati na njegovoj afirmaciji. Na državnoj RTV postoje redovne radio i TV emisije na cincarskom jeziku, izlaze časopisi i novine, organizovana je i fakultativna nastava na cincarskom u osnovnim školama. Više od 50 živih pisaca Cincara u svetu, među njima i dosta mladih, i danas pišu i objavljuju poeziju i prozu na maternjem, cincarskom jeziku – ukazuje Nikolova Petrović, dodajući da se mnoga od tih dela izdaju i u Srbiji.

Od kraja 18. i početka 19. veka Cincari su imali veliki uticaj u stvaranju građanskog društva. Savet Evrope je prepoznao nesumnjiv uticaj ovog naroda na evropsku istoriju i doneo preporuku 1333 i odluku 674/7.1, kojima poziva države u kojima žive Cincari da se aktivno uključe u projekte cincarskih organizacija kako bi se sačuvao njihov jezik kao kulturno blago Evrope. Međunarodni Pen Centar je 2010. godine na svom kongresu u Bogoti usvojio Rezoluciju o priznanju jezičkih i kulturnih prava Cincara s pravom da formiraju sopstveni ogranak pen kluba.

nogi poznati političari, umetnici i druge javne ličnosti u Srbiji i okruženju, cincarskog su porekla. Među njima su Nikola Pašić, Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić, Janko Cincar Popović, Lazar Paču, Taško Načić, Miša Anastasijević, Toše Proeski…

Na popisu Srbi

Poznati advokat Toma Fila takođe je Cincar i ponosan je na svoje poreklo, iako se izjašnjava kao Srbin.

– Kod Cincara važi pravilo da se izjašnjavaju kao pripadnici većinskog naroda države u kojoj žive, a da u srcu zadrže parče koje će im uvek govoriti da su Cincari. Tako sam se ja na popisu izjasnio kao Srbin. Razumem cincarski jezik iako ga slabo govorim, jer nisam imao prilike. U kući smo, dok sam bio mali, pričali na grčkom jer su moji poreklom sa Krfa. Čudna smo mi kombinacija – kaže šaljivo Fila, dodajući da je oženjen Srpkinjom.

Za naš list iznosi još neke interesantne podatke.

– U Kruševu, u Makedoniji, nakon Dugog svetskog rata, predstavnici cincarskih udruženja preporučili su Cincarima da se ne žene međusobno, jer su uočene neke degenerativne promene. Tada je na teritoriji Balkana bilo oko 450.000 Cincara, mada se tačan broj pripadnika ovog naroda nikada nije mogao utvrditi.

Drustvo Lunjina

Srpsko-cincarsko društvo Lunjina se i danas, posle 21 godinu postojanja, suočava sa problemom prostora u kojem bi obavljalo svoje delatnosti. I pored brojnih zadužbina koje su Cincari ostavili srpskom narodu i otadžbini „na polzu“, njihovi potomci, odnosno članovi Društva svoje sastanke održavaju dva puta mesečno u prostorijama MZ Kalemegdan, a bogat fond knjiga i drugo kulturno nasleđe članovi čuvaju u svojim kućama, jer za sada ne postoji prostor u kojem bi se smestila biblioteka koja bi bila na raspolaganju svim zainteresovanim korisnicima – kaže Ljiljana Nikolova Petrović.