Za pet godina minimalac povećan samo 15 dinara po satu

Poslednjih pet godina na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta poslodavci i sindikati nisu uspeli da nađu kompromis prilikom pregovora o povećanju minimalne zarade tako da je Vlada odlučivala da li će i koliko biti povećanje. Ovoga puta čini se da bi se dve suprotstavljene strane mogle dogovoriti, ali na „štetu“ treće strane, to jest republičkog budžeta. Naime poslodavci ističu da su spremni da prihvate povećanje minimalca, ali samo ako se država odrekne poreza na taj uvećani iznos, odnosno da se poveća neoporezivi cenzus koji sada iznosi 11.600 dinara. Doduše, poslodavci ne izlaze sa konkretnim procentom koji su spremni da prihvate, jer kako kaže Nebojša Atanacković čekaju da vide šta će predložiti sindikati. S druge strane, Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost, kaže da bi povećanje od preko 10 odsto bilo adekvatno s obzirom da bi i nakon toga minimalna mesečna zarada bila ispod 200 evra. Ipak on se slaže da ne treba sav teret da podnesu poslodavci i da bi država trebalo da olakša poslovanje smanjenjem parafiskalnih nameta.

„Nije opravdano ni ekonomski racionalno da se ravnoteža u budžetu gradi uzimanjem od najsiromašnijih smanjenjem penzija i plata, kao i izbegavanjem da se poveća minimalna zarada. U poslednjih pet godina minimalna zarada po satu je povećana za svega 15 dinara. Nekako je vlastima uvek bio bliži interes kapitala nego građana. Mislim da je ova praksa pri kraju. Takođe nigde u okruženju nema poreskog sistema koji je ovako neprogresivan i gde su najmanje zarade toliko opterećene porezom“, ocenjuje Stojiljković dodajući da čak i priča o tome da minimalna zarada bude neoporeziva ima smisla. Ipak, on ističe da treba biti oprezan kod predloga o smanjenju poreza na zarade jer bi to moglo da utiče na mogućnost države da finansira prosvetu, kulturu…

Prema njegovim rečima sindikati su vodili računa o ekonomskim parametrima, produktivnosti, rastu BDP-a i inflaciji, ali napominje i da je minimalac socijalna kategorija i da bi trebalo da bude u visini minimalne potrošačke korpe što znači da bi jedna porodica mogla da preživi od jedne plate.

Inače trenutno jedna minimalna zarada od 22.880 dinara (130 dinara po satu u 176-časovnom radnom mesecu) je na nivou od 63 odsto minimalne potrošačke korpe koja iznosi 36.090 dinara. Ovo predstavlja smanjenje standarda u odnosu na 2012. godinu kada je minimalna zarada dostajala za 65 odsto minimalne potrošačke korpe.

Od 2012. godine kada je povećan minimalac sa 102 na 115 dinara po satu, sledeće povećanje je bilo tek 2015. na 121 dinar, a poslednje prošle godine za ovu na 130 dinara po satu. Povećanje od 10 odsto bi značilo novi minimalac od 143 dinara po satu što je na mesečnom nivou plata od oko 25.168 dinara.

Ekonomista Miroslav Prokopijević ističe da bi samo povećanje minimalca bez drugih promena značilo manje zapošljavanja.

„Ukoliko bi se minimalac povećao, a smanjili neki porezi onda ne bi bilo efekta na zapošljavanje. Međutim, meni se čini da država ima za cilj da povećanjem minimalne zarade popuni budžet“, ističe Prokopijević. 

Orbović: Mora drugačija preraspodela

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističe da nije rešenje samo u povećanju minimalne zarade nego i u povećanju prosečne plate.

„Minimalna zarada služi kao mogućnost u situaciji kada preduzeće ima problema, a ovde je to postala praksa kod poslodavaca za izbegavanje plaćanja poreza. Sada imamo u prosveti, zdravstvu, komunalnim preduzećima da se povećava minimalac, a masa plata ostaje nepromenjena, što znači da se rasponi smanjuju. U privatnom sektoru ne tražimo ništa od države, ali tu postoje sindikati. Prošle godine je profit preduzeća povećan šest puta u odnosu na prethodnu, a zaposlenima ništa. Moraće drugačije da se raspodeljuje, jer ovo sada je neprijatan odnos koji će dovesti do nezadovoljstva“, poručuje Orbović.