Afrička svinjska kuga ne mora biti fatalna za izvoz mesa

Nakon toga Srbija bi trebalo da dobije status zemlje koja proizvodi svinjsko meso bez vakcine što joj za zemlje EU i Rusiju otvara put izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo termički obrađene proizvode, konzerve uglavnom.

Ovu računicu, međutim, mogla bi da poremeti pojava afričke svinjske kuge, koja je globalni problem, a u Evropu i Aziju ušla je pre 12 godina iz Rusije. Reč je o jednoj od najopasnijih bolesti koja nije štetna za ljude, ali ubija populaciju divljih i pitomih svinja. Mortalitet je stopostotni a leka nema osim eutanazije i neškodljivog uništavanja otpada. Pritom, mora da se vodi računa o tome da je virus izuzetno otporan i da se vrlo lako prenosi na životinje. Posebno zvono za uzbunu je to što su Mađarska, Rumunija i Bugarska teško pogođene ovom zarazom, a ona je posebno rasprostranjena u delti Dunava gde virus opstaje uprkos svim merama suzbijanja.

Kod nas su do sada zabeležena dva ulaska bolesti na manjim lokacijama, ukupno na 18. Prvi put se to dogodilo u Banatu, a u avgustu ove godine na četiri farme iz okoline Mladenovca. Stručnjaci potvrđuju da je Ministarstvo poljoprivrede učinilo sve što je potrebno da bi se zaustavilo širenje, angažovana je kompletna veterinarska služba, farme se obilaze dva puta mesečno kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje grla, razgovara se sa stočarima i oni se obučavaju kako da reaguju da bi zaštitili svoja tovilišta i kako u slučaju kada se bolest pojavi. Ipak, priznaju da razvoj situacije nije moguće predvideti.

– Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i mi smo je primenjivali dugi niz godina. Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo komplikovanija, to je „bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševima životinja. Tako se brzo raširio, na primer u pribaltičkim zemljama i Poljskoj, gde ima mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima – kaže Dejan Krnjaić, redovni profesor na katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine.

On dodaje da je primarni zadatak državnih službi da spreče šverc mesa i prerađevina iz zaraženih područja. Naime, uredba o zabrani uvoza hrane postoji odavno, a ona bi morala posebno rigorozno da se primenjuje na pošiljke iz zemalja gde je zaraza uzela velikog maha, poput Rumunije. Neke zemlje su pokušale da ogradama spreče ulazak divljih svinja na svoju teritoriju, druge su pokušale i depopulacijom te vrste uz granične pojase. Krnjaić kaže da smo i mi primenjivali sve te mere, ali je i pored toga došlo do ulaska virusa.

– Postoje dva teorijska pravca u suzbijanju afričke kuge svinja. Jedno je regionalizacija, zoniranje tako da iz oblasti u kojoj se pojavio virus nije moguće izvoziti vani. Drugi način je kopartmanizacija kojom bi se obezbedilo da od farme do završnog proizvoda postoji jedan pravni subjekat, sa posebnim sistemom biosigurnosti i menadžmentom koji ga obezbeđuje sprečavanje ulaska virusa bez obzira na to šta se oko njega nalazi. Kod nas je pre par godina, uz očekivanje da će se afrička kuga pojaviti, bio jedan projekat koji je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa FAO (Organizacija za hranu i agrokulturu pri UN), bili su i grantovi i povoljni krediti za organizaciju kopartmana, te kanalisane, „tunelske proizvodnje“, ali ta sredstva niko nije povukao – kaže Krnjaić.

On naglašava da se Srbija opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena afričkom svinjskom kugom, a po standardima Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlje u kojoj ima slučajeva afričke kuge pod uslovom da se ona ne izvozi iz zaraženih područja. Međutim, kaže Krnjaić, to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima zemalja EU.