Banke pred tužbama vrednim i do 110 miliona evra

Banka se osigurava kod NKOSK, pa kada klijent prestane da plaća rate, onda uskače državna korporacija da plati umesto njega, ali samo dok banka ne proda stan i ne naplati se. Jedino što klijent ima sa tim je da plati tu premiju.

Elem, poslednjih godinu dana počele su da se gomilaju pravosnažne presude viših sudova po kojima su banke dužne da vrate klijentima naplaćenu proviziju za osiguranje kod NKOSK (pored brojnih presuda za vraćanje nezakonito naplaćenih troškova za obradu kredita).

Pre nekoliko dana udruženje Efektiva je objavilo i rešenje Vrhovnog kasacionog suda po kome se odbija zahtev banke za reviziju odluke višeg suda po kom mora da isplati klijentu između ostalog i „na ime neosnovane naplate provizije na ime premije osiguranja kod NKOSK“ oko 260.000 dinara. Efektiva je pozvala klijente da masovno pokrenu tužbe protiv banaka.

Juče je saopštenjem reagovalo Udruženje banaka Srbije skrećući pažnju na „novu kampanju koja je iz određenih interesnih grupa pokrenuta protiv banaka, odnosno protiv NKOSK, a povod je osiguranje stambenih kredita kod NKOSK“.

Oni podsećaju da je osiguranje stambenih kredita u skladu sa zakonom o NKOSK iz 2004. godine i da je potvrđeno odlukama NBS. Takođe i da je država uvela ovo osiguranje s namerom da olakša dobijanje kredita građanima Srbije, kao i da su krediti osigurani kod NKOSK za klijenta jeftiniji nego krediti bez ovog osiguranja.

Recimo na primeru stambenog kredita od 50.000 evra odobrenog na 25 godina (300 meseci) razlika u kamatnoj stopi pravi razliku od oko 20 evra mesečno, što je na ceo kredit 6.020 evra, dok se za osiguranje kredita kod NKOSK-a plaća 875 evra, naveli su u Udruženju banaka.

„Uprkos jasnoj činjenici da je osiguranje kod NKOSK donelo veliku korist samim klijentima, interesna grupa koja ima značajnu materijalnu korist od pokretanja sudskih postupaka protiv banaka, javno poziva na masovno podizanje tužbi. Udruženje banaka Srbije dužno je da upozori da takvo ponašanje može da ima ozbiljne posledice na ekonomiju, ali i na život mnogih u Srbiji“, kažu u UBS.

U NKOSK je na kraju 2019. godine (poslednji dostupan finansijski izveštaj) bilo osigurano 100.220 stambenih kredita u ukupnom iznosu od preko 3,6 milijardi evra. Ova institucija preuzima deo rizika nenaplativosti stambenih kredita banaka, što u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi NKOSK. Preuzimanjem dela rizika, Nacionalna korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje svom klijentu.

Utisak je da i dužnici preuveličavaju rešenje VKS, kao i što banke preuveličavaju eventualne efekte tužbi.

Jelisaveta Vasilić, nekadašnji sudija u Višem privrednom sudu koja se upravo bavila bankarskim poslovima, ističe da su banke stalno pokušavale da prebace na klijente svoje troškove.

„Ali takav trošak mora da ispuni dva uslova da bi banka mogla da ga naplati klijentu. Prvo da je ugovoren, a drugo čak i ako je ugovoren banka mora da dokaže da je trošak postojao i da je u korist klijenta, a ne banke“, napominje ona.

Pravnici ističu i da sam ugovor između banaka i NKOSK nije sporan, već da je cilj ovih tužbi i sudskih presuda da se utvrdi da li je taj trošak trebalo da plati dužnik ili banka.

Ako je sredinom prve decenije 21. veka kada su kamatne stope bile dvocifrene i postojao razlog da država preuzima rizik od banaka, danas kada su kamate rekordno niske, taj razlog ne postoji, smatra advokat Vojin Biljić.

„Ovo što imamo nije osiguranje kredita nego je NKOSK jemac za banke. Znači, ako klijent ne može da vrati kredit, NKOSK plati umesto njega dok banka ne realizuje hipoteku i naplati se. Nijedan drugi biznis u Srbiji nema tu mogućnost. Banke već imaju obezbeđenje u vidu hipoteke, stambeni krediti su osigurani od kursnog rizika jer su vezani za evro i jedini rizik koji banka ima, od nenaplaćivanja im pokriva država. I onda su otišli i korak dalje i prevalili taj trošak na klijenta“, ocenjuje Biljić.

Krediti osigurani kod NKOSK-a trenutno imaju nižu kamatnu stopu za oko 0,5 procentnih poena. Kredit bez osiguranja košta oko 3,5 odsto, a sa osiguranjem oko tri odsto.

Upravo to je i argument banaka koje tvrde da klijenti jesu dobili nešto za to osiguranje, a to je jeftiniji kredit. Ipak, kako kažu upućeni pravnici razlog zašto banke gube je to što bankari treba da dokažu da su klijentu ponudili oba kredita i to napismeno i da su klijenti bili svesni da je kredit sa osiguranjem jeftiniji. To izgleda nije puno banaka radilo. Samo postojanje te informacije na veb-sajtu banaka u to vreme, kažu pravnici, nije dovoljno.

Ono što dodatno muči banke je i to što su iznosi za osiguranje kod NKOSK-a poprilično visoki, od 2,5 do 3,5 odsto iznosa kredita. S obzirom na različite iznose kredita premije osiguranja iznose od 700 do 5.000 evra. Ako je prosečan stambeni kredit u Srbiji oko 40.000 evra, sa prosečnom provizijom za osiguranje kod NKOSK-a od 2,75 odsto i sa oko 100.000 kredita osiguranih kod NKOSK, to znači da bi dužnici mogli da potražuju od banaka oko 110 miliona evra ako bi svi krenuli u tužbe.

UBS: Šteta za sve

U Udruženju banaka ističu da se zalažu za ujednačavanje sudske prakse i da bi masovne tužbe napravile štetu za celo tržište i za nacionalnu ekonomiju Srbije.

„Ako se investitori osete ugroženim, ako se bankama osporavaju ugovori potpisani pre 10 ili 15 godina, to je nešto što izaziva bitne promene na tržištu. To smanjuje sigurnost investicije, a veći rizik automatski znači i skuplji novac i veće kamate na tržištu. To je šteta koju ćemo osetiti svi, a ne samo banke“, navode u odgovoru Danasu.