Beogradski metro gradiće republika

Predsednica te radne grupe ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović rekla je da je izgradnja dve linije metroa u Beogradu jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji i svakako najveći infrastrukturni projekat u modernoj istoriji Beograda.

Početak gradnje rezervisan je za kraj 2020, a generalnim planom o čemu je i ranije bilo reči planirano je da prva faza radova koja bi koštala nekih 1,8 milijardi evra traje četiri godine.

Ceo projekat vredan je 4,4 milijarde evra, mada je direktor JKP Beogradski metro i voz Slavko Kantar pre nekoliko meseci rekao da tu „cifru treba uzeti sa rezervom“. Prva linija spajala bi Železnik sa Mirijevom, dok bi druga, koja bi se radila kasnije, išla od Zemuna do Mirijeva. Ukrštale bi se na Savskom trgu, ispod Beograda na vodi. Radovi bi trebalo da budu povereni kineskoj kompaniji Pauer Čajna i francuskom Alstomu.

Trenutno se radi, a o tome je posle sednice radne grupe govorio i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, na usvajanju plana detaljne regulacije Makiškog polja koji treba da bude završen do novembra ove godine, posle čega sledi proglašenje javnog interesa i početak eksproprijacije jer će prvo tu početi izgradnja depoa i prve linije metroa.

Metro je preko potreban Beogradu slažu se svi, međutim, pitanje je da li ceo projekat treba da se finansira iz republičkog budžeta. Naime, u Atini u kojoj su dve od tri linije metroa otvorene pre 19 godina trenutno se radi na četvrtoj, a delom se projekat finansira kroz javno-privatno partnerstvo.

Metro u Sofiji zvanično je otvoren pre više od 20 godina, a poslednjih godina radi se na rekonstrukciji dve linije. Tako je u prvoj fazi tih radova gotovo 70 odsto troškova finansirano iz EU fondova, dok država doprinosi sa 12 odsto, pokazuju podaci bugarskog Ministarstva saobraćaja. Gledano u evrima, 270 miliona daje EU, nešto više od 48 država. Ostatak novca pokriva sam metro. I u drugoj fazi iz evropskih fondova Bugarska će za rekonstrukciju metroa dobiti 56 odsto sredstava, dok će država izdvojiti 11 odsto.

To što će se državnim novcem finansirati izgradnja metroa u Beogradu za arhitektu Mahmuda Bušatliju nije čudno.

– Nije lako pronaći novac iz fondova za to, to smo mogli početkom 2000. da pronađemo novac iz bespovratnih fondova, ali tada se nije razmišljalo o tome, sada više nemamo te mogućnosti. Ako država bude finansirala izgradnju, to znači da će se finansirati novcem građana jer mi nemamo razvijenu privredu koja bi mogla da doprinese – ističe Bušatlija za Danas.

On kaže da smo u ovoj priči izgubili 30 godina.

– Zakasnili smo, plan za metro i to bolji od onog koji imamo danas napravljen je još početkom sedamdesetih. Međutim, propustili smo jedan voz i teško ga je dostići – napominje naš sagovornik. Bušatlija kaže da metro treba da se planira tako da povezuje najgušće naseljene delove grada, a ne da spaja „livadu sa livadom“.

– Ako metro ne povezuje gusto naseljene delove grada teško može da se isplati. Ako se dobro isplanira metro se isplati za 10 godina, ako se ne isplanira dobro nikada se neće isplatiti – ističe Bušatlija. Beogradu je metro neophodan, ali je jako bitno da ga, kako kaže, rade ozbiljni ljudi.

Najstariji u Londonu, najbolji u Hong Kongu

Metro u Londonu otvoren je 1863. i najstariji je na svetu. U 19. veku otvoren je i metro u glavnom gradu Mađarske (1896), a u narednih 10 godina metro je zaživeo i u Parizu (1900), Berlinu (1902) i NJujorku (1904). Međutim, prvi na listi najefikasnijih i najboljih metroa na svetu je onaj u Hong Kongu. Odmah iza njega su metro u Londonu i Tokiju.