Bez posla 400.000 ljudi, nezaposlenost raste

Prema podacima Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal 2021, u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle, zaposlenih je sada za nepunih 80.000 manje, a ako se pogledaju ista tri meseca 2020. nezaposlenost je porasla za 2,1 odsto.

Ukupna zaposlenost smanjena je za 79.500, pre svega, kako navode u RZS, zbog smanjenja broja zaposlenih u neformalnom sektoru, i to za približno 68.000, a najveći pad zaposlenosti je u poljoprivredi, što se objašnjava smanjenjem obima poljoprivrednih radova u zimskim mesecima.

Oni koji su u ovom periodu najviše ostajali bez posla su građani stariji od 55 godina i srednjeg nivoa obrazovanja – njih je blizu 50.000 ostalo bez posla. Gledano po regionima, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji broj zaposlenih smanjen je za više od 50.000, dok se rast broja zaposlenih beleži jedino u Beogradu, za nekih 5.200. Za otprilike isto toliko povećan je i broj mladih koji su počeli da rade a imaju više od 15, a manje od 24 godine. To je doprinelo da se stopa nezaposlenosti kod mladih smanji na 32,2 odsto, iako je taj procenat nezaposlenih veći za 2,3 odsto kada se posmatra u odnosu na isti period prošle godine, što je neposredno i na samom početku pandemije.

Nezaposlenost je veća kod žena, stopa onih koji ne rade je 13,7, dok je kod muškaraca 12,1 odsto. Na nivou regiona, ova stopa bila je najmanja u Beogradu (9,6 odsto), zatim u Vojvodini (10,9 odsto), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (14,7 odsto). Najveća nezaposlenost je na jugu i istoku zemlje gde ne radi 16,8 odsto stanovništva.

Podaci iz ove ankete su prvi urađeni na osnovu nove metodologije, a u RZS kažu da je najznačajnija metodološka promena u odnosu na ranije to što se sada iz kontingenta zaposlenih isključuju oni koji proizvode poljoprivrednu robu i usluge koje su namenjene ličnoj potrošnji, odnosno oni koji robu koju proizvode ne plasiraju nigde na tržište. S druge strane, svi oni koji su makar jedan sat u sedmici proveli na radnom mestu računaju se kao zaposleni. Statistika kao zaposlene računa i sezonske radnike koji u toku sedmice nisu imali posao, ali koji računaju da će kada počne sezona moći da rade.

Promena metodologije je najveći uticaj imala na zaposlenost u starosnoj grupi od 60 i više godina, gde je više od 70.000 zaposlenih, prema staroj definiciji, prešlo u novouvedenu kategoriju – lica van radne snage.

Nova metodologija se primenjuje od januara ove godine, usklađena je sa evropskom, a u Srbiji ima svoje pristalice i protivnike među stručnjacima. Jedni smatraju da sat vremena sedmično na poslu ne može da prehrani porodicu, samim tim i da se računa u zaposlenost, dok drugi kažu da je ovakva metodologija napravljena da bi obuhvatila širi spektar, odnosno i one koji rade u neformalnim zanimanjima koje je teško obuhvatiti zvaničnim podacima.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da računanje u zaposlene i onih koji rade jedan sat sedmično oduvek postoji i da se sa tim slaže.

„Uvek je tako bilo, ali to kod nas je uobičajeni način da se napadnu oni koji prate Anketu o radnoj snazi i to što se računa i jedan sat nedeljno. To jeste čudno, ali treba pogledati koliko ima takvih ljudi. Onih koji rade manje od 20 sati nedeljno u Srbiji ima manje od jedan ili dva odsto, a oni koji rade sat nedeljno bukvalno se mere desetinama“, ističe Arandarenko za Danas.

To je, kako kaže, demarkaciona linija koja je međunarodno uspostavljena, samo zbog toga što negde mora da se povuče.

„To su uspostavili međunarodni statističari, ali je to kod nas nevažno jer većina ljudi radi ne više od 20, nego više od 30 sati nedeljno. Kod nas je učešće ljudi koji rade „part time“ vrlo malo, i prosek broja radnih sati u Srbiji je kod nas veći od proseka EU“, napominje Arandarenko.

Izmena uvedena novom metodologijom da se u zaposlene računaju i sezonci koji nemaju posao, ali očekuju da će ga imati, kod nas, smatra Arandarenko, nije toliko raširena.

„Taj princip ima smisla u zemljama koje imaju institut koji mi nemamo. Kad čitate engleske tekstove oni pišu o „laid off“, a to znači poslati na prinudni odmor sa koga će se zaposleni vratiti. Mi smo to imali devedesetih, ali to je gotovo nestalo. Tako da taj koncept kod nas neće mnogo da promeni, ali može da izaziva zabune“, kaže naš sagovornik.

Problem sa Anketom je, ističe Arandarenko, to što je izložena napadima onih koji ne razumeju da je ona osmišljena za ceo svet.

„Iako Eurostat radi sa mnogo homogenijim zemljama kojima je norma legalan rad, i tamo međutim, postoji fleksibilizacija, nulti sati rada gde mogu, a ne moraju da vas pozovu, postoje ljudi koji rade na platformama“, kaže Mihail Arandarenko.