Bitkoin – rudnik zlata ili novi balon

U julu 2010. godine jedan bitkoin vredeo je pet dinara. Danas vredi 17.800 dolara.

Sve do ove godine, preciznije do ove jeseni, vrednost bitkoina je naizmenično rasla i opadala da bi u 2017. ušla na nivou od 985 dolara za jedan virtuelni novčić i zatim rasla sve do astronomskih nivoa koje postiže ovih dana. Ovaj balon, kako mnogi nazivaju neverovatan rast vrednosti bitkoina, prevazišao je čak i do sada najveći balon, cenu lala iz 17. veka čija je cena za tri godine uvećana za 50 puta. Inače, zahvaljujući ovom bumu holandska istočnoindijska kompanija je imala vrednost preračunato u današnje dolare od 7,9 biliona dolara, odnosno kao zbir vrednosti 20 najvećih današnjih kompanija listiranih na berzi.

Kada se ovoliki rast cene virtuelne valute ima na umu, ne čudi i zlatna groznica koja je zahvatila ceo svet, pa i Srbiju.

Pre nekoliko dana američki list Njujorker objavio je procenu da čak 500 miliona ljudi rudari kriptovalute, od kojih je najpoznatija bitkoin. I u Srbiji je slična situacija. Oglasi su puni specijalnih mašina sa ogromnom procesorskom snagom grafičkih kartica koje se koriste u rešavanju algoritama, na osnovu čega se dobijaju bitkoini. Cene idu od skromnih 1.500 evra do 30.000 evra, pa i više. Sve to je dovelo do toga da već godinu dana vlada nestašica grafičkih kartica na našem, ali i drugim tržištima.

Neke procene govore da je dnevna potrošnja struje za rudarenje bitkoina na globalnom nivou jednaka dnevnoj potrošnji struje cele Srbije.

Aleksandar Matanović, direktor servisa za kupovinu i prodaju bitkoina Ecd.rs, procenjuje da je u Srbiji oko 10.000 ljudi imalo neki dodir sa bitkoinom, bilo kupovinom bilo rudarenjem. Ova firma je instalirala i automat za kupovinu bitkoina, ali su morali da ga isključe jer je zbog velike navale na svetskom nivou zagušena mreža i na verifikaciju se čekalo i po nekoliko dana, zbog čega je automat izgubio svaki smisao.

Ipak, osnovno pitanje je da li je vrednost bitkoina balon i ako jeste kada će pući, odnosno kada će se njegova vrednost survati. Okolnost da su svi, pa i oni koji ne znaju baš ništa ni o računarstvu ni o finansijama zagrejani za ulaganje u virtuelne valute ukazuje da se radi o trenutku pred pucanje, kao što je to bilo sa berzama 2007. i 2008. godine. Svi se nadaju da će vrednost virtuelnih valuta rasti i dalje i da će ih oni prodati onima koji kasne, uz masan profit. Samo očekivanje rasta cene gura njen stvarni rast u odnosu na konvencionalne valute – dolare ili evre.

“Od početka godine traje ovo i postavlja se pitanje da li je balon ili ne. Moje mišljenje je da trenutna cena ne odgovara upotrebnoj vrednosti bitkoina, a još manje drugih kriptovaluta koje se ni ne koriste. Njihova cena predstavlja buduća očekivanja, ali izvesno je da će u nekom trenutku doći do korekcije”, smatra Matanović dodajući da je trenutak kada će se to desiti pitanje od milion dolara.

Ipak, to ne mora da bude slučaj s obzirom da su neka od velikih imena iz Silikonske doline, ali iz sveta finansija uložila i ulažu ogromna sredstva u kriptovalute. Recimo Čamat Palihapitija, osnivač kompanije Socijal kapital i suvlasnik aktuelnog NBA šampiona Golden Stejt Voriors, procenio je da će bitkoin dostići vrednost od 100.000 dolara u naredne tri-četiri godine, a da će za 25 godina vredeti milion dolara.

Tako je Kina zabranila promet bitkoinima, a slične mere je uvela i Južna Koreja. S druge strane, Japan je proglasio bitkoin legalnim sredstvom plaćanja, pa je nedavno čak osvanula vest da jedna japanska kompanija isplaćuje deo plate zaposlenima u bitkoinima. U ostatku sveta pa i Srbiji bitkoin se ne smatra sredstvom plaćanja, već robom.

Matanović ističe da se bitkoin kao i ostale kriptovalute veoma malo koriste za plaćanja u celom svetu.

“Kapacitet mreže na svetskom nivou je tri-četiri transakcije u sekundi. Poređenja radi, Viza ima kapacitet od preko 60.000 transakcija u sekundi. Drugi razlog su visoke provizije za plaćanja, a na kraju zbog velikog rasta cene niko ne želi da plaća sa njim pošto će mu vrednost sutra biti još veća”, objašnjava on.

Veliki zamah bitkoinu dalo je njegovo listiranje 10. decembra na Čikaškoj robnoj berzi (najvećoj na svetu) i njegovi fjučersi (ugovori o kupovini na neki datum u budućnosti) za samo nekoliko sati zabeležili su rast vrednosti od 26 odsto, što je primoralo berzu da privremeno obustavi trgovanje. Ovo ukazuje da će najmanje do januara vrednost bitkoina nastaviti da raste, a procene su da će dostići 21.000 do 25.000 dolara u ovom periodu.

“Ovaj izlazak na berzu je dao kredibilitet bitkoinu i veliki investitori su ulagali, tako da je za samo nekoliko dana njegova cena skočila sa 10.000 na 17.000 dolara”, objašnjava Matanović.

Šta je bitkoin?

Bitkoin je digitalna valuta koja je decentralizovana, što znači da mrežu čine svi računari širom sveta koji učestvuju u „rudarenju“ i trgovini bitkoina. Ograničen broj bitkoina od 21 milion ga čini neinflatornim za razliku od “papirnih” valuta koje štampaju centralne banke. Njegovo funkcionisanje isključivo zavisi od tehnologije koja se zove blokčejn. To je program koji omogućava verifikaciju svakog bitkoina i prati sve transakcije u kojima je korišćen od nastanka. To čini svaku transakciju sledljivom, svaki bitkoin ima poznato poreklo, ali su istovremeno učesnici transakcije anonimni, što ga čini pogodnim i za plaćanja za kriminalne aktivnosti.