Cena maline pala na 40 dinara

I osnivanje političke partije, jer kako kažu, ne mogu da nađu način da se izbore za sebe, ali i za sve ostale poljoprivrednike koji u Srbiji ne mogu da žive od svog rada.

Iz Asocijacije udruženja proizvođača maline su pred početak leta rekli kako su nezadovoljni akontnom cenom od 120 dinara, te da ništa ispod prosečne izvozne cene griza, koja je prošle godine bila 1,75 evra, nije u redu. Međutim, kako je prošlogodišnji rod bio mnogo bolji od ovogodišnjih 2,5 do tri tone po hektaru, iz Asocijacije su u junu poručili kako bi bili zadovoljni i sa 170 ili 180 dinara.

Kraj septembra je, a malinari su daleko od te cene.

Kako za Danas kaže Slađana Stanković iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užica konačne cene maline za drugu klasu variraju od 40 do 80 dinara, a za prvu od 100 do 130 dinara, iako je akontna cena trebalo da bude između 125 i 130 dinara sa tendencijom rasta do 150 i 160 dinara.

Pojedine hladnjače, kako tvrdi, nisu isplatile maline, zbog čega su se malinari odlučili na proteste, poput onog ispred hladnjače Gorobilje kod Požege. Osim toga, napominje, konfuziji doprinosi i to što su otkupljivači najavili da će sledeće sezone cena biti 80 dinara.

Stanković napominje da „kvalitet ovogodišnjeg roda maline nije očekivano dobar, ali da je i dalje veoma tražena na svetskom tržištu“.

– Od 56.000 tona maline proizvedene ove godine u Srbiji, bilo je samo 35 odsto „rolenda“, odnosno maline prve klase. U Čileu je proizvedeno 38.000 tona, Poljaci nisu zvanično saopštili količine i njima kalkulišu, ali i ove godine potražnja je velika na inostranom tržištu – ocenjuje naša sagovornica.

Stanković kaže da je obustavljen otkup maline „polka“, sorte čija je berba trebalo da bude u toku i da traje do kasne jeseni, jer otkupljivači nude veoma nisku cenu – na početku berbe cena je bila 80 dinara da bi posle pala na 40 dinara.

– Niko ne otkupljuje „polku“, jer malinari, posebno u Vojvodini i užičkom kraju, ne mogu da plate berače i da pokriju ostale troškove – rekla je Stanković.

To je svakako na svojoj koži osetio i Dragan Vukajlović, koji u selu Dubu kod Bajine Bašte malinu uzgaja na 1,5 hektara. Rod je podbacio, kao i cena, te Vukajlović ne može da se nada – ne zaradi nego ni čistom pokrivanju troškova.

– Polka koja se sada bere je uglavnom druge klase i košta 40 dinara, berače treba da platite 40 dinara plus hrana i sve ostalo, za vilamet je plaćaju 90 dinara, a berač košta i 60 dinara. A gde je vezivanje, đubrivo, 500 dinara za doručak i ručak radnicima, plus večera. Morate da imate i za kafu, sok, da im date smeštaj, internet. Sve to košta – nabraja Vukajlović.

Ove godine sa 1,5 hektara, kojim izdržava porodicu, imaće devet tona maline.

– Kada je sezona dobra na ovoj površini imam od 15 do 18 tona maline, sada će biti devet. Bilo je kiše, jednu parcelu nismo ni obrali jer je malina toliko bila loša da se nije isplatilo – ističe Vukajlović.

Ne upire prstom ni u koga posebno, krivi sistem.

– U mom selu prosek starosti je 59 godina. Svi koji su imali srednju školu i do 40 godina otišli su da rade u inostranstvo – napominje Vukajlović i dodaje da zbog toga radnu snagu najčešće pronalaze u okolini Zrenjanina, u Banatu.

Nezadovoljni cenom maline su i u ivanjičkom kraju. Proizvođač malina iz Ivanjice Stevan Ocokoljić za to krivi hladnjačare i državu koja im je dozvolila da imaju monopol.

– Jedino je Arilje svoju malinu moglo da proda za 150 dinara, dok je u opštini Ivanjica u kojoj se uzgaja trećina srpske maline cena bila u proseku ispod 100 dinara. Dve trećine maline Arilje kupuje od nas, ali oni mogu da je prodaju po većoj ceni zato što su zaštitili geografsko poreklo – napominje Ocokoljić.